Šta nas čeka u "novoj normalnosti"? Ovo je recept za uspeh, na prvom mestu je prilagođavanje

Gotovo je nemoguće da aktuelne pandemijske promene ne utiču na kompanije širom sveta

Globalna pandemija i njen ekonomski uticaj stavili su pred preduzeća širom sveta razne, nove izazove u poslovanju. U većem delu svetu karantin je ukinut, a negde delimično. Jedne kompanije šalju radnike na posao, a druge i dalje promovišu rad na daljinu, radi bezbednosti.

Teme za vas

Mnogima je šok da se ponovo vrate u radni prostor, nakon meseci rada provedenih kod kuće. Osim samog prilagođavanja na "novu normalnost", ali i na stari radni ambijent, i zaposleni i poslodavci su uspeli značajno da uštede u radu na daljinu, što je jedna od prvih i značajnih promena.

Dakle, ključni izazov je postepeni ponovni ulazak u radni prostor, s obzirom na optimalnu produktivnost i optimalnu sigurnost na radnom mestu. Uz odgovarajuće alate i resurse, kompanije mogu da isporuče efikasnu i uspešnu "strategiju ponovnog vraćanja".

Fizički prostori i njihova dinamika sada se preispituju, prerađuju i ponovo dizajniraju, kako bi se omogućile nove težnje profesionalaca i preduzeća. Iako su radna mesta već počela da se transformišu tokom ere milenijalaca, dakle, i pre kovida-19 - ova pandemija je samo ubrzala taj proces, kojem bi inače bile potrebne godine u regularnim okolnostima.

Korporacije postaju sve fleksibilnije i prilagođavaju se potrebama radne snage u "novoj normalnoj" situaciji, iako fokus mnogih kompanija ostaje na kontinuitetu poslovanja. Ovo su ključne tačke za budućnost.

Promena kulture kompanije

Preuređenje radnog mesta u takvom obimu i detaljima teško da može da ne utiče na kompaniju. Takvu promenu, nesumnjivo, treba primeniti s pristupom od vrha prema dole, gde će fleksibilnost biti ključna za poslodavce kao i za zaposlene. Stvaranje i promocija kulture kontinuiranog učenja, na primer, može biti sjajna, perspektivna strategija u ovim prelomnim trenucima. Rukovodstvo bi moglo da pokrene mnogo više rasprava o novim idejama i novim načinima delovanja.

Balans između posla i privatnosti

Vreme je da šira slika zauzme centralno mesto u korporativnom svetu. Ako nam je pandemija nešto dobro donela, to je razmišljanje o privatnom životu, koji je često u zapećku zbog radnog tempa kojim živimo. Stručnjaci kaže da je rad nesumnjivo deo našeg života, ali on ne sme biti sve. On kao deo, ne sme biti veći od celine.

Organizacije će sada više voditi računa o socijalnim i emocionalnim aspektima života, uključujući dizajn kancelarija koji zadovoljava "socijalne" potrebe zaposlenih. Na primer, eksperiment zvani "rad od kuće", koji su brojne kompanije pratile tokom ovog perioda, pokazao je da je barem za neke industrije moguće trajno obavljati posao na daljinu.

Kako se kancelarije polako otvaraju, poslodavci mogu očekivati pritisak da održe ovu fleksibilnost, posebno kada je reč o zaposlenima koji su bili uz svoju decu ili starije roditelje, tokom karantina.

Optimizacija i zadržavanje talenata

U ovim promenljivim vremenima, organizacije će se sada sve više fokusirati na optimizaciju talenata, kao i na zadržavanje. Poslodavci će u organizaciji morati stvoriti ambasadore brendova i marketinške stručnjake kako bi privukli nove talente, kao i zadržali trenutne nosioce poslova. Strategije angažovanja zaposlenih i unapređenje iskustva onih koji rade u organizaciji biće drugi načini za poslodavce da zadrže svoje vrhunske talente i angažuju se sa novim regrutima.

Zdravlje i sigurnost

Podržavanje mentalne, emocionalne, fizičke i finansijske dobrobiti zaposlenih uticaće na samopouzdanje i lojalnost ne samo njih, već i radnika koji će tek tražiti posao nakon pandemije. Kompanije bi trebalo da se potrude da uvedu sve mere bezbednosti, jer bi to mogao biti jedan od ključnih faktora za rad kod njih.

Novi zaposleni sutra, kada budu birali kompaniju, tražiće onu koja poštuje aktuelne mere i u kojoj se osećaju sigurno. Na primer, telemedicina na poslu verovatno će postati trend koji se brzo razvija, zarad fizičkog i mentalnog blagostanja zaposlenih. Organizacije takođe mogu redizajnirati svoja radna mesta uvođenjem većeg broja "hot desk" stolova, merama za sanaciju i strogim smernicama za rad u fizičkim radnim prostorijama.

Štaviše, firme mogu da iskoriste novu inovativnu tehnologiju za praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih, njihovih porodica i kvartova u kojima žive, kao i tehnologiju za savetovanje i podršku zaposlenima sa mentalnim problemima.

Održive, dugoročne strategije koje organizacije danas odluče da primene, putevi kojima odluče da krenu, imaće dugoročni uticaj na imidž njihovog "brenda". Tu se, pre svega, misli na slike inkluzivnog radnog okruženja, radnu kulturu inovacija i kontinuiranog učenja, nultu toleranciju na netransparentnost itd...

Na kraju krajeva, koliko često se ljudima ili organizacijama daje druga šansa? Ovo je vreme da se maksimalno iskoristi prilika za izradu održivih strategija za sutrašnji svet.

Pandemija i rad od kuće su nam pokazali da odnos između poslodavca i zaposlenog postaje sve digitalizovaniji i fleksibilniji. Ključ uspešne radne kulture biće sposobnost promene i prilagođavanja što je brže moguće. Iako izazovi ostaju, ova situacija je celom svetu ponudila obilje mogućnosti za inovacije i učenje.

(Telegraf Biznis)