U Srbiji vape za radnicima ovih 10 zanimanja, poslodavci ih traže i na društvenim mrežama

Vlasnici kompanija u Srbiji i njihovi menadžeri ove godine tragali su za dobrim kadrom, a taj posao više im, kažu, nije isti. Mladi danas žele nešto drugo od firme osim novca. Korona je uticala na sve, a oni kojima je donela neočekivan prihod spremni su daju trinaestu platu

U Srbiji je, prividno bar, zaustavljen odliv mozgova usred korone, što je nametnulo pitanje da li nam je data druga šansa i kako danas poslodavci da nađu i zadrže dobre kadrove? S druge strane, generacije koje stastavaju imaju svoje viđenje posla i načina rada u kompaniji, pa je potrebno prilagođavanje celog društva.

Radnici u Srbiji danas postaju oni kojima novac nije na prvom mestu, već to kako će se osećati u kompaniji, i da li su saglasni sa njenom politikom. To je razlog zašto ostaju ili odlaze, a ako se vraćaju, pokazalo se da su ih na to naterale porodične okolnosti. Dok s optimizmom čekaju 2021. godinu, boljka svih je ista - i dalje nedostaje radna snaga. 

Korona je naravno, uticala i na tržište rada, a kako je to među poslodavcima, vlasnicima najvećih i najuspešnijih kompanija, koji koji zapošljavaju više od 70.000 ljudi u našoj zemlji, govori za Telegraf Biznis, Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske Acosijacije menadžera (SAM).

• U kojim oblastima najviše nedostaje radnika, koji kadrovi su najpotrebniji?

- Najviše nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno za data analitičare, data scientiste, ali i za pozicije šireg sektra informacionih tehnologija, prema našem istraživanju. Zatim nedostaje prodavaca, komercijalista, kao i vozača, komercijalista, magacionera, vozača viljuškara kao i različitih zanimanja u poljoprivredi i građivinarstvu, uz napomenu da je istraživanje rađeno među kompanijama iz privatnog sektora.

• Kako se vi kao poslodavci snalazite da dođete do dobrog kadra? 

- Na nedavno održanom Forumu menadžera smo čuli od poslodavaca da se na sve načine trude da dođu do dobrih kadrova i da im se približe, a to znači da moraju doći tamo gde su mladi. Mladi jesu na društvenim mrežama, i poslodavci na njima sve češće postavljaju oglase za prakse i za poslove. Naravno, za nalažanje dobrih kadrova, kompanije i koriste preporuke svojih kadrova, oglašavanje na portalima za zapošljavanje, postavljaju oglase i na svojim Linkedin profilima i sajtovima.

• Šta onda mladi da rade?

- Preporuka za mlade, s druge strane je da istražuju i prate sve ove kanale i da pokažu proaktivnost ka željenim kompanijama i poslodavcima.

• Kako radnici najlakše da dođu do vas?

- Velike kompanije najčešće preko svojih sajtova često imaju konkurse kao i otvorene pozive da mladi pošalju svoje biografije (CV). Takođe, predlažemo da mladi prate Linkedin stranice kompanija za koje su zainteresovan jer se i tu oglašavaju poslovi. Ono što bih posebno istakla je da mnoge kompanije sarađuju sa fakultetima i na njima već oglašavaju pozicije, a postoje programi kao što je recimo program Mladi lideri koji zapošljava isljučivo mlade odmah posle fakulteta, bez radnog iskustva, što je vrlo stimulativno za tek svršene studente različitih fakulteta.

• Šta vam je najvažnije kod kandidata i budućih kolega. Da li mora biti obrazovanje, iskustvo na sličnom poslu ili nešto treće

- Zbog specifičnog poslova koje rad u udruženju nosi, vrlo mi je bitno pre svega kakva je neko osoba, pa onda iskustvo na sličnim poslova. To je iz razloga jer se veštine i iskustvo mogu naučiti i steći, ali se karakter, odnos prema poslu, ophođenje i lične vrednosti teško menjaju.

Vrlo je važno da je osoba spremna da se stalno unapređuje, da dobro funkcioniše timu i da je spremna da se nosi sa izazovima. Izuzetno cenim mlade osobe koje već imaju i mnoge tehničke veštine (rad na kompjuteru, dobro poznavanje engleskog jezika, pristojne komunikacione veštine, snalaženje u različitim softverskim okruženjima...) i koje su već učestvovale u nekim projektima, makar volonterski na fakultetima jer to olakšava brže integrisanje u tim.

Ipak, pre svega cenim vedar duh, kreativnost, radni elan, spremnost za inoviranjem.....

Mislim da su mladi u Srbiji, posebne ovi iz Z generacije, donose jednu svežinu koja doprinosi uspešnosti svakog kolektiva.

• Suočavamo se sa ozbiljnim brain-drainom u Srbiji, generacije koje dolaze, zahtevaju drugačije ophođenje, o čemu se tačno radi? 

- Kompanije sve više akcenat stavljaju na prakse, karijerne programe, inovativne projekte. Potrebno je da mladi vide da želite da ulažete u njih. Tako se stvara lojalnost, tako se jača povezanost sa kompanjima, ali i daje pravi primer da je rad na ceni i da oni koji žele, mogu da ostvare sve kroz zalaganje i trud. Samo je bitno da im neko da tu prvu šansu. Tu menadžeri imaju važnu ulogu.

Ipak, mora postojati i akcija državnih institucija, društvenih činioca, ali i samih fakulteta i univerziteta koji moraju graditi kadrove sa veštinama koje su tražene na tržištu.  Tako da je to odgovornost svih nas.

• Novac nije glavna stvar koja motiviše mlade, šta je praksa pokazala, šta sada najviše traže, u čemu je razlika između starijih stručnjaka i mladih?

- Novac definitivno nije na primarnom mestu i to je ono što se izdvojilo u istraživanju koje smo radili. Mlađe generacije žele da se poistovete sa kompanijom, da dele iste vrednosti. Mnogo više se vodi računa o širem aspektu poslovanja kompanije, na koji nači se ponaša prema zaposlenima, ali sve je važniji i odnos prema lokalnoj zajednici, zaštiti životne sredine.

Takođe, veoma im je važan momenat profesionalnog razvoja i napredovanja u karijeri i rad na zanimljivim, domaćim, regionalnim i svetskim projektima. Na kraju, većina mladih želi i fleksibilnost u pogledu radnog prostora, tako da je možda ova godina i malo više „pogurala“ poslodavce da „rad na daljinu“ bude opcija i za u buduće.

• A zašto se ljudi vraćaju u Srbiju? Postoji i taj trend, kakva su iskustva poslodavaca?

- Najčešći motiv za povratak jeste porodična situacija, nostalgija, ali sve više se pojavljuje i stečena finansijska sigurnost, prilika da dobiju željeni posao u Srbiji i da na taj način, doprinesu razvoju kompletnog društva.

• Bliži se kraj godine, da li ima naznaka da će neke kompanije uspeti da dodele tradicionalni bonus i pored korone?

- Kompanije su različito poslovale, snalazile se i uspevale manje ili više da održe poslovanje. U svemu tome je bilo veoma važno voditi računa o ljudima, pre svega o njihovom zdravlju, ali i o održavanju motivacije, što je bilo izazovno, jer pandemija i dalje traje.

Postoje kompanije koje su se najbrže prilagodile, menjale u hodu i brzo reagovale, i one su uspele da normalizuju način na koji funkcionišu i da samim tim pronađu prostor da nagrade svoje zaposlene. To je uobičajeno, naročite za kompanije koje su ove godine premašile svoje planove zbog specifičnost sektora u kojima posluju, i pohvalno je što će nagraditi svoje zaposlene za dobre poslovne rezultate.

Cilj svake komanije je da zadrži dobre zaposlene i menadžere, posebno u situaciju kad je kvalitnih kadrova nedovoljno na tržištu.

• Većina polaže nadu u 2021, kakva bi godina mogla da nas čeka?

- Ova godina nam je pokazala da su sva predviđanja i svi planovi vrlo promenljivi i da se u kratkom vremenskom roku menjaju. Svi se nadamo da će nam 2021. biti sa manjim strahovima kada je reč o zdravlju, imamo najave za vakcine, tako da je očekivanje da će biti malo lakša nego 2020, ali i dalje sa izazovima.

Mnogi sektori su izuzetno pogođeni i biće im potrebno mnogo više vremena da se oporave, neke navike su se trajno promenile, tako da će biti novih prilagođavanja. Ono što bismo morali da vrednujemo i iskorisitimo u narednim godina jesu znanja i iskustva koje smo stekli u 2020, posebno sa aspekta online rada, elektronske trgovine, timske organizacije, upravljanja u kriznim vremenima, iz kriznog menadžmenta.

Lično se nadam da ćemo preneti i neke vrednosti na koje nas je ova 2020. ponovo podsetila: briga o zdravlju, o svojim bližnjima, empatija prema kolegama i partnerima, odgovornost prema prirodi i osećaj pripadništva i solidarnosti u društvu.

(Telegraf Biznis)