"Zašto sam se s Jejla vratio u Srbiju da radim? Ne verujem da u Srbiji nema posla, a ovo je dokaz"

Postoje primeri koji pokazuju da je moguća migracija u suprotnom pravcu, kako taj trend razviti?

Gotovo da nema dana da se u javnosti, u medijima, ili u porodičnim i prijateljskim razgovorima ne pomene odliv mozgova iz Srbije: odlazak školovanih, najčešće mladih ljudi, koji negde u svetu traže bolje mesto za rad, život, stvaranje porodice. Tu priču prate briga i rezignacija, zbog čega se malo ko osuđuje na jeretičku misao – da li je moguć suprotan proces? Je li realno pokrenuti priliv mozgova, odnosno povratak onih koji otišli iz Srbije da se školuju, usavršavaju, ili da rade?

Sigurno da mnogo stvari radi protiv masovnog povratka, ali postoje primeri koji pokazuju da je moguća migracija u suprotnom pravcu. Jedan od takvih je projekat Mladi lideri, koji poslednjih osam godina realizuje kompanija Delta Holding.

"Mi smo upravo primili 9. generaciju Mladih lidera, 60 mladih ljudi koji su tek završili fakultet i nemaju radnog iskustva", kaže Monika Pejčić, direktor za ljudske resurse Delta Holdinga. "Ono što je karakteristično za ovogodišnju generaciju je to da je čak 15 njih školovano na univerzitetima u inostranstvu, živelo van Srbije, ili boravilo van zemlje na praksi i usavršavanju. Iz ovog iskustva očito je da postoji interesovanje mladih ljudi za povratak u zemlju, ali za to moraju da budu ispunjeni određeni uslovi", navodi ona.

Mladi povratnici dolaze iz najrazličitijih sredina, što pokazuje da u tome nema određenog pravila. Iz Sjedinjenih Američkih Država (Truman State University, University of Texas, Lidenwood University – St. Charles Missouri), iz Holandije (Tilburg University), Švajcarske (Glion Institute), Grčke (Mediterranean Agronomic Institute of Chania), iz Šangaja i sa Tajlanda. Njihovo obrazovanje je različito, kreće se od biznis administracije preko hemijskog inženjerstva, do uskostručnih zvanja u poljoprivredi (melioracija, održiva poljoprivreda). Zajednička im je ambicija da poslovnu karijeru započnu u svojoj zemlji.

"Stići do Yale-a je poprilično komplikovano i zahtevalo je višegodišnje pripremanje i planiranje. Veslanje kao sport je definitvno pomoglo, iako nije bilo presudni faktor. Moj savet za bilo koga ko bi planirao ovakakv poduhvat je da sto pre krene sa engleskim, da krene da volontira i radi sto više vannastavnih aktivnosti koje pomažu okolini, naravno sport, i da se pripremi za jednu neverovatnu životnu školu", kaže Bojan Došljak, diplomac psihologije na prestižnom Jejlu.

Prošle godine on se vratio u Srbiju, kao član 8. generacije Mladih lidera. 

"Stavio sam sve na papir i prelomio da se vratim. Vratio sam se zato što koliko god dugo bio tamo uvek sam se osećao kao stranac, nikada kao kod kuće. Ali najviše od svega, vratio sam se zato što odbijam da verujem da u Srbiji nema posla i prilike za one koji hoće da rade. Smatram da je program Mladi lideri idealna prilika za ljude bez iskustva da zaista mnogo toga nauče i spreme se za bilo kakav karijerni put koji žele da grade"

"Svi pričaju kako je u Srbiji teško i nema posla, ali i te kako i kod nas umeju kompanije da prepoznaju ono što imaš i nosiš sa sobom. Važno je kakav si čovek i sa kakvim stavom pristupaš poslu, sve ostalo može da se nauči",kaže Aleksandra Božić, koje je takođe u Americi počela svoju karijeru, a onda je nastavila u Srbiji, u Delta Holdingu.

"Najveća razlika u odnosu na fakultete na našim prostorima je ta što se, umesto knjiga od 800 strana sa zastarelim informacijama iz 70ih godina prošlog veka koje se uče napamet, na univerzitetima u Americi uče tekuće stvari. Tako, ako je Zukenberg na suđenju, sledeći semestar se obrađuje kejs stadi o tome, pa samim tim učenje ne pada teško. Na fakultetu se uče i radne navike – nema prijave ispita pa kad stigneš uči, nego se uči redovno, jer u zavisnosti od predmeta i profesora na dnevnom ili nedeljnom nivou imamo zadatke koje moramo da rešavamo... "

Za program Mladi lideri od 2012. godine do danas prijavilo se više od 23.000 kandidata. Njih 235 prošlo je jednogodišnju obuku, a sada im se priključuje još 60 članova 9. generacije. Naravno, ne samo iz inostranstva, već iz cele Srbije.

"Ne krijemo da je naš motiv na neki način sebičan: mi iz Mladih lidera regrutujemo buduće menadžere Delte i najveće zadovoljstvo nam je što mnogi od njih već sada vode važne poslove u kompaniji", kaže direktorka HR-a Monika Pejčić.

"Istovremeno imamo zadovoljstvo što dajemo snažnu podršku društvu u jednom izuzetno ozbiljnom procesu – pokušaju da znanje sačuvamo u Srbiji i da ono ovde da svoj puni doprinos u razvoju zemlje, u napretku ekonomije, a to znači i u podizanju kvaliteta života svakog od nas. Iduće godine, kada Delta slavi 30 godina rada, imaćemo priliku da prihvatimo i jubilarnu 10. generaciju. To je velika čast za kompaniju, a moram da kažem, i za mene lično. Jer i ja sam član prve generacije koja je prošla kroz ovaj program", navodi direktorka za ljudske resurse Delta Holdinga.

(Telegraf Biznis)