Prihvate uslove, a onda se ne pojave na radnom mestu: "Posle kukaju da u Srbiji nema posla"

Ovo je situacija sa kojom se susreće dosta poslodavaca, a možda i ne bismo saznali da je to "učestala praksa" kandidata - da nema društvenih mreža

Do sada su uglavnom kandidati za posao i zaposleni bili ti koji su se žalili na onu "drugu stranu", odnosno šefa. Međutim, sve je više poslodavaca koji imaju neprijatna iskustva sa potencijalnim radnicima.

Teme za vas

U našem društvu je nastala kolokvijalna krilatica - "traži posao, a moli se da ga ne pronađe", i to možda nije slučajno. Očigledno je da se mnogi susreću s ovakvim tipom ljudi.

Pritom, ovde je reč o onima koji samoinicijativno konkurišu za neki posao, dakle, ne iz nužde. Nakon pronalaženja pozicije (u struci ili van nje), pošalju CV i odu na razgovor.

Sve to ne bi bio problem da ne ugovore početak rada za određenog poslodavca. Ipak, neretko se dešava to da se poslodavac sve dogovori s kandidatom, sprovede ga kroz radni prostor (fabrika/kancelarija), on prihvati ponuđene uslove, pruži ruku - a onda se sutradan ili u ugovoreno vreme jednostavno ne pojavi na poslu.

Treba reći i da kandidati često imaju gard u samom startu, zbog nekih loših iskustava iz prošlosti. Istovremeno, trenutno su u najtežoj poziciji na tržištu rada žene uzrasta od 25 do 40 godina.

Iako rad na daljinu nije opcija za sve zaposlene, procenjuje se da bi 20-25% radne snage moglo da radi od kuće tri do pet dana nedeljno. Izazov je uklopiti sve obaveze - privatne i poslovne. 

Ipak, poslodavci u ovom kontekstu ne govore o tome zašto neko neće da radi za njih ili prihvati uslovi, već zašto to učini i potvrdi - a onda nestane bez traga. Doduše, neprijatna iskustva je pregršt i s one druge strane.

Vlasnici firmi sve aktivnije dele takva iskustva putem društvenih mreža, uz komentar da "svi kukaju kako u Srbiji nema posla i radnih mesta, a onda se neodgovorno i nevaspitano ni ne pojave na poslu prvog radnog dana, niti svakog sledećeg".

Ne pošalju ni mejl ni SMS

To su uglavnom iskustva vlasnika privatnih kompanija. Ispod postova neke osobe koja podeli svoj stav o tome, možemo pročitati komentare poput: "imam isto iskustvo" i tome slično. Takođe, kandidati, kako navode mnogi, čak ni ne jave da su odustali od posla.

Na račun ove teme, ima i komentara da se "stručan kadar koji želi da radi odselio iz Srbije, te da je pitanje ko je ovde ostao". S jedne strane svakako su oni koji nisu zadovoljni zaradom ili uslovima, a sa druge strane su preduzetnici koji moraju da ispoštuju rokove i pronađu adekvatne radnike.

Takođe, u jednu konkretnu diskusiju na mreži uključili su se i oni koji kažu da cele sezone ne mogu da pronađu zanatlije, odnosno majstore. Iako znamo da dobar deo njih radi preko, oni koji su ostali u Srbiji - sve češće koriste svoju poziciju i takođe se ne pojave na dan početka radova u nekom stanu/kući.

Jedna korisnica Fejsbuka je napisala da "svi navodno traže posao u Srbiji, a ustvari bi želeli da se oslanjaju na druge, i neće da ustanu iz kreveta za manje od 600 evra mesečno". Javljaju se i profesionalci u ovom poslu, odnosno regruteri iz HR službe, i to oni koji su prolazili na hiljade intervjua tokom 10 ili 20 godina rada.

U okviru ovakvih postova, gde vlasnici firmi neretko ističu loša iskustva s kandidatima za posao koji su, kako kažu - lenji, nađu se i komentari da "posla ima na svakom koraku, za onoga ko hoće da radi". Da li ste saglasni s tim?

Ako ste preduzetnik, pišite nam u komentarima da li se redovno susrećete s ovakvim situacijama? Takođe, ako ste kandidat koji traži posao - kakva su vaša iskustva?

(Telegraf Biznis)