Ako ste mislili da je rad na daljinu spas, razmislite dvaput: Zašto ovaj radnik hoće nazad u ofis?

"Uprkos tome koliko je ideja trajnog rada od kuće postala popularna za mnoge ljude danas, počeo sam da verujem da rad na daljinu, puno radno vreme, šteti ljudskom blagostanju", kaže Mark

Za mnoge nije novina da rad na daljinu ima (dosta) svojih mana, iako nam u prvi mah deluje kao "privilegovana opcija".

Takva vrsta rada bila je u povoju još pre nekoliko decenija, ali je šefovima najveći problem bio što ne mogu da "nadgledaju" zaposlene. S druge strane, mnogim radnicima je tokom 2020. i ove godine smetalo što se gubi granica između posla i privatnosti.

Teme za vas

Kako ovih dana piše FastCompany, iskustvo autora i govornika Marka Kroulija govori da - uprkos tome što je u radu od kuće mogao duže da spava, ruča s porodicom ili vežba - ipak želi da se vrati u kancelariju.

Naravno, na početku je sve bilo "idealno".

- Odmah sam počeo da maštam o tome kako bi bilo sjajno da više nikada ne moram da putujem toliko do posla (75 minuta u jednom smeru). Ali, nakon što sam propustio samo nekoliko dana u kancelariji, iznenada sam shvatio da je vreme koje sam uživo provodio sa kolegama to koje mi je omogućilo da uopšte mogu da radim na daljinu - ističe Krouli.

Dodaje da je sjajno to što bi uštedeo vreme ne putujući do posla, ali da je njegov uspeh u virtuelnom vođenju tima zavisio od "prave veze" sa kolegama, od "naletanja" na ljude u hodnicima, brzinskog ručka sa šefom, ili održavanja sastanaka u konferencijskoj sali.

- Uprkos tome koliko je ideja trajnog rada od kuće postala popularna za mnoge ljude danas, počeo sam da verujem da rad na daljinu, puno radno vreme, šteti ljudskom blagostanju, a da ne spominjemo uspeh organizacije - napominje ovaj autor, a prenosi dalje FastCompany.

Kako kaže, "bez nekoliko dana, provedenih u kancelariji svake nedelje (kada su svi tu), šteta za sve je mnogo veća nego što bi ikada moglo da se zamisli".

Osnov svega je, kaže, činjenica da su kancelarije primarno mesto za povezivanje ljudi. I zaista, dosta ljudi je iskusilo osećaj usamljenosti tokom 2020, kada se masovnije radilo od kuće nego ove godine, što svakako može loše uticati na mentalno zdravlje i blagostanje. Takođe, dnevne interakcije su bitne za uspeh.

Istraživanje jedne profesorke sa "Brigham Young University" pokazuje da je najvažniji prediktor dugog života društvena integracija - a to znači sa koliko ljudi se svakodnevno povezujemo. Nova studija sa Univerziteta u Čikagu to potvrđuje, pokazujući da nas održavaju rutinske interakcije koje imamo sa bezbroj ljudi uključujući radnike iz različitih oblasti, osoblje iz kafića, ljude koje srećemo u teretani itd.

(Telegraf Biznis)