Danas umesto majstora sve radi mašina: Ali, Dragica je i dalje jedina kujundžijka u ovom delu Srbije

Zlatarsku radnju u Novoj Varoši otvorila je davne 1976. godine

Žene u privatnom sektoru više nisu izuzetak, već privilegija. Uspeh u biznisu nije rodna, već kategorija ličnosti. Ukoliko ste dovoljno kreativne, vredne, uporne, posvećene i fokusirane na posao koji volite, ne postoje granice.

Uzmite sudbinu u svoje ruke, iskoristite subvencije države i opštine i otisnite se u preduzetničke vode, nećete se pokajati - ovo je ključna poruka Dragice Lakić Purić, upućena mladim biznismenkama.

Teme za vas

Dragica je, inače, prva privatna preduzetnica u novovaroškom kraju i jedina zlatarka-kujundžijka u ovom delu Srbije, pišu Varoške novine.

Među Novovarošanima poznatija kao Dragana Zlatarka (nadimak), već pune četiri i po decenije je u privatnom biznisu, bez ijednog provedenog dana u drugoj profesiji i na državnim "jaslama". Njena zlatarska radnja u centru grada je kao svojevrsni hroničar prohujalog vremena.

"Izdržala" je Dragičina zlatara sve vlasti, inspekcijske kontrole, zakonske propise, paragrafe, državne i lokalne namete i globe... I za sve to vreme "popila" je samo jednu minornu kaznu. U svojoj maloj zanatskoj radionici Dragica je dočekala i penziju, ali i danas često druguje sa zlatom i svojim mušterijama.

Oni su je, kaže, prihvatili kao svoju, iako je došla iz semberijske ravnice. Posao je za nju danas pasija i zadovoljstvo, ali je početak njene poslovne karijere bio, kao i svaki start, "popločan trnjem".

- Zlatarsku radnju u Novoj Varoši otvorila sam 16. decembra davne 1976. godine, ubrzo nakon što sam u Bijeljini završila zlatarsko-kujundžijski zanat. Bila je to prva privatna zlatara u čitavom Sandžaku ili Raškoj oblasti, a da je žena njen vlasnik, to je tada bila misaona imenica - priča Dragica i ističe:

"Za start u biznisu tada je pored ideje bio potreban i popriličan početni kapital. Prednost je što sam u to vreme imala neku vrstu monopola na tržištu jer sam bila jedina, ali to nije mnogo značilo jer u komunizmu privatluk nije bio, najblaže rečeno, društveno prihvatljiv. To doba je, ipak, bilo najteže za preduzetnike, mada oni u našoj zemlji nikada nisu imali tretman kakav zaslužuju".

Dragana Zlatarka, kako je najčešće zovu, kaže da je zlato, koje simbolizuje ljubav i pažnju, ipak, uvek imalo dobru prođu, koliko god da su teška vremena. Kupovina zlatnog nakita je na ovom području i deo tradicije i to se zadržalo i do dan-danas. Da još ljudi znaju kakva je preciznost, kreativnost i strpljenje potrebno da bi se izradio komad nakita, cenili bi ovaj zanat mnogo više.

Zlatarka napominje da se nakit u vreme kada je ona počinjala isključivo izrađivao ručno. Bio je to složen proces da od izlivene zlatne šipke, odnosno ploče, dobiješ komad nakita. Danas te čari starog zlatarsko-kujundžijskog zanata više nema - umesto majstora sve radi mašina.

U Dragičinoj 45 godina dugoj karijeri nije bilo ni priznanja, ni nagrada, ali ni pomoći države. Kad je finansijska podrška iz republičke i opštinske kase postala dostupnija, ona se već poslovno pozicionirala i dovoljno ekonomski ojačala. Zato bi buduće mlade preduzetnice trebalo da iskoriste mogućnosti subvencija, okuraže se i, kako ističe novovaroška zlatarka, budu "svoje na svome".

Ali, to sve ima svoju cenu - potrebno je dosta rada, strpljenja, kao i poslovnog nadahnuća. Ipak, uz jaku želju i dobru organizaciju sve se postigne.

- Nikada nisam doživela omalovažanje u poslu zbog činjenice da sam žensko. Mislim da se tema rodne ravnopravnosti u poslednje vreme bezrazložno eksploatiše - smatra Dragica i naglašava da "žena treba da bude žena, pre svega; negovana, lepa, pametna, obrazovana, naoružana hrabrošću i samopouzdanjem; da radi pošteno i odgovorno ono što istinski voli, jer samo tako, nebo je granica".

(Telegraf Biznis)