Skočile su cene svega, a kako se mladi u Srbiji snalaze? 4 saveta kako da vas ne pitaju za iskustvo
Na poslu se ne uči samo struka, već se stiču veštine. Svako iskustvo je plus
Nakon nekoliko godina školovanja mladi imaju jedan cilj - da što pre pronađu posao. Dosta njih se zaposli i u toku samog procesa redovnog školovanja, ali većina čeka završetak poslednjeg ispita, odbrane diplomskog ili master rada.
Međutim, ovog leta rastu cene, pa će srednjoškolci i studenti za život i letovanje morati da izdvoje više novca nego prethodnih godina, to ih motiviše da dodatno traže zaposlenje.
Razgovarali smo zbog toga sa predstavncima UNICEF-a, o tome kakvo je trenutno stanje na tržištu rada. Dodatno, mladi od 15 do 30 godina koji nisu ni u sistemu obrazovanja, ni radnom odnosu niti pohađaju obuke, mogli su da se prijave za plaćene radne prakse kod poslodavaca u trajanju od dva meseca.
Interesantan je i podatak da 38% mladih tačno zna čime želi da se bavi nakon završene škole, dok 57% ima ideju, ali nije u potpunosti sigurno.
"Mladi i danas kada kreću na tržište rada i traže prvi posao gledaju da to bude u struci, u oblasti u kojoj su se obrazovali. To naravno nije uvek moguće i važno je da se radi na edukaciji - da se pošalje poruka da je svako radno iskustvo samo plus za njih. Treba da shvate da se na poslu ne uči samo struka već i da se stiču veštine, odnosno, razvijaju sposobnosti koje su važne u svakom poslu radnom okružnju", kažu nam iz Unicefa.
A šta nude poslodavci?
S druge strane, šta trenutno poslodavci najviše nude?
Činjenica koju svi primećuju jeste da danas poslodavci imaju problema u svim oblastima sa kadrovima, odnosno da je zajednički komentar kako imaju problem da nađu dovoljan broj ljudi.
"Njima je važno na prvom mestu da pronađu osobe koje su motivisane da rade i uče, mlade koji su spremni da se razvijaju i napreduju. Trenutno, kada su investicije uglavnom usmerene na proizvonju i kada proizvodne kompanije imaju najveću potražnju za radnicima, radi se o potrebama za ljudima sa srednjom stručnom spremom. Takođe, IT industrija jeste u stalnom rastu, veliki broj kompanija dolazi na tržište ali ima i domaćih koje se ubrzano razvijaju. Tako je potražnja za IT stručnjacima stalna, a ponuda ovih kadrova teško zadovoljava potrebne kapacitete. Takođe, ugostiteljstvo poslednjih godina, posebno u turističkim sezonama u zemljama u regionu, ima problem da pronađe dovoljan broj ljudi…", navode nam oni.
Na pitanje kako premostiti jaz da poslodavci stalno traže radnike sa iskustvom, što je mladima na početku karijere ili tek savršenim studentima i najveći problem, navode da nije takav uvek slučaj.
"Postoje pozicje za koje je poslodavcima neophodno radno iskustvo ali su zaista otvoreni da prime i radnike bez iskustva", kaže naš sagovornik.
To ipak ne znači da će primiti bilo koga već da će se truditi da odaberu kandidate sa najbolje razvijeni veštinama, visoko motivisanim i željnim znanja i napretka, napominju.
Takođe mnoge kompanije pružaju prakse za mlade bez iskustva, kao što naveli, a jedan takav je bio upravo program Unicefa "Unapređenja zapošljivosti mladih kroz radne prakse". Konkretno, program pruža priliku da 2000 mladih dobije plaćenu praksu u različitim komapnijama širom Srbije.
Pose prakse mladi se više ne gledaju kao "neko bez iskustva".
"Svako iskustvo je vredno i značajno i poslodavci to prepoznaju", navode nam iz Unicefa.
A kada je reč o veštinama koje treba negovati i koje treba razvijati u narednom periodu kako bismo se pripremili za tršite rada, poručuju nam:
"Najpre je motivacija ključna. Zatim, sposobnost brzog učenja. Fleksibilnost. Veštine komunikacije", kažu nam ispred oragnizacije.
Pozicije za koje najčešće konkurišu
Trend konkurisanja mladih na pozicije se već neko vreme nije promenio znatno. Pozicije na koje najčešće konkurišu su:
1. Prodavac
2. Administrativni radnik
3. Komercijalista
4. Telefonski operater
5. Poslovni sekretar
(Telegraf Biznis)