Probali smo picu prvog Srbina među napuljskim majstorima: 3 meseca učio da meša testo, danas je šampion sveta
Kako je ispričao za Telegraf Biznis, njegovi počeci vezuju se za 1993. godinu i jedan daleki kontinent - Afriku
"Pietra" na italijanskom znači "kamen", a vlasnik i pica majstor istoimene picerije u gradu, Goran Abramović, svojim karakterom i stavom opravdava to ime.
Teme za vas
Iz sela Rajkovac kod Topole stižu najbolje kalemljene lubenice u Srbiji: Jelena je zanat naučila od oca
Miloljub je novovaroški Đepeto: Ostao je bez posla, a onda se vratio svom "zlata vrednom" zanatu
Upravo, disciplina koje se pridržavao prethodnih 30 godina, krunisana je titulom svetskog šampiona na najprestižnijem takmičenju u Napulju prošle godine za pica majstore u najtežoj i najkompleksnijoj kategoriji S.T.G, u kojoj se prave tradicionalne pice Margarita i Marinara.
Kasnije je to pretočio i na svoj restoran za koji kaže da "postoje kriterijumi kojih se pridržavaju po ceni bilo čega".
Kako je ispričao za Telegraf Biznis, njegovi počeci vezuju se za 1993. godinu i jedan daleki kontinent - Afriku.
- Od malena sam u svetu restorana, moja majka je držala restoran u Beogradu i ja sam to sasvim slučajno nastavio na drugom koninentu, u Africi. Od nje sam dosta toga naučio, na primer da su disciplina, upornost i istrajnost vrlo bitni faktor za jedan uspeh. Počeo sam drugi posao, od kuma otac mi je rekao da nemam finese za te stvari i ponudio mi je da naučim jedan lep zanat kod jednog Napolitanca. Od '93 do sad ostao sam u svetu pica i tu sam još uvek - priča Abramović.
- Čovek koji se zvao Đovani, pitao me je tri puta da li želim da budem pica majstor, ja tada nisam ni razumeo engleski i nisam razumeo šta me pita, preveo mi je rođak i ja sam rekao da. I onda je on rekao okej, danas ću ti pokazati šta je tvoj posao i dok ne naučiš radićeš samo to.
I tako je i bilo, Goran je naredna tri meseca samo učio da ručno mesi testo.
- Tri meseca sam mesio ručno testo i kad sam naučio rekao mi je da mi će mi pokazati na mikseru, nakon nekog vremena sam mislio da napustim, stvarno je bilo naporno, ali posle nekog vremena steknete neku ljubav, ostaje vam u krvi, postane vam način života i ostane vam u srcu - priseća se Goran.
Sedam narednih godina proveo je kod Đovanija, a zatim 2009. godine odlazi u piceriju "Brandi" sa tradicijom dugom 230 godina i gde je pica Margarita dobila ime.
- Video sam u stvari šta je svet pica, morate dosta toga da znate, prođete, iskustvo, da bi bili jedan kompeltan pica majstor, da možete da radite bilo gde u svetu. Sigurno vam treba 10 godina iskustva. Naravno pod uslovom da se edukujete, učite od najboljih, da bi jednog dana postali najbolji - dodaje.
Upravo ovim postulatom se vodio i Goran, što ga je 2018. godine po prvi put odvelo na takmičenje u Napulj.
- To je bilo nešto novo za mene, iskustvo, ljudi, posle prvog puta sam bio 22. na svetu od 900 i nešto pica majstora, sledeći put sam otišao 2019. godine, kada sam bio 17. na svetu - priča Goran.
A onda, nastupile su dve godine pauze zbog pandemije... Da bi prošle godine došla zlatna, Goranova godina.
- Otišao sam, spremio se na svoj način, imao sam komunikacjiu sa ljudima koji su pre mene bili šampioni, poslušao sam njihove savete, odradio sam svoj posao koji treba, taj dan je bio moj dan i postao sam svetski šampion.
Potvrda je stigla i prošlog novembra u Portugalu.
- U novembru sam otišao u Portugal da se takmičim sa 13 svetskih šampiona. Video sam koje su sve zvezde tamo i tog dana mi je isto prošlo za rukom duplo. Pobedio sam na 13 svetskih šampiona i imao sam čast da mi sude velika imena u svetu Napolitane i da kažu - da, to je taj čovek koji je ove godine najbolji na svetu.
Kako kaže, žiri koji čine profesionalci koji su šest-sedam genaracija u ovom poslu, žele da vide: smirenost, staloženost i profesionalnost.
- Vole da vide od koga si učio, tehnički rad, tvoju istoriju u tvojim rukama u tih pet minuta - priča Goran.
Upravo, na takmičenju imate samo pet minuta da pokažete od čega ste satkani, a srpskom pica majstoru to je pošlo za rukom i pred reporterima Telegrafa.
- Testo se otvori za pet šest sekundi, nafiluje se 10 sekundi, ona je za petnaest, sedamnaest sekundi u peći, peče se 90 sekundi, ne može ni malo ni puno, 90 sekundi adekvatno - dodaje.
Na pitanje da li je ovako zamišljao svoj put, kaže da nije.
- Realno ne, ali moj najveći san je bio da postanem svetski šampion i u tom sam uspeo. San mi je bio i da otvorim restoran i eto - priča.
Pre godinu i po dana otvorio je piceriju koja je za samo 10 meseci uspela da dođe na 35 mesto "50 najboljih picerija u Evropi".
Pitali smo ga i koliko treba jednoj ovakvoj piceriji, pica majstora za dobro poslovanje, ali i koliko pica prave na dnevnom nivou.
- Za ovakav prostor pet majstora. Leti pravimo 250 pica, sada 150 do 180. Dolaze nam i ljudi iz Napulja, čuju za nas, Novog Sada, Subotice... Treba rezervisati jer često nema mesta. I ne radimo dostavu, jedino ako dođete u lokal i zatražite za poneti, ali i to ako nije velika gužva - priča Goran.
Kako nam kaže, pice se kreću od 500, 600 dinara pa do 1.500-600 dinara, gde su sami sastojci jako skupi.
Akademija za pica majstore
Goran planira i da u narednih mesec dana otvori Akademiju za pica majstore gde će približiti pica Napolitanu o ovom regionu.
- Biće prva sertifikovana akademija za pica Napolitanu. Nudiće obuku ljudi koji hoće da se usavrše za napolitansku tradicionalnu picu, dolaziće moji prijatelji, svetski šampioni i edukatori i zajedno sa mnom ćemo učiti nove generacije ljudi koji će biti sigurno otvoren svet jer ovaj posao se već traži vrlo ozbiljno i sa strogom selekcijom ljudi ponudićemo možda i najbolje kandidate u zemlji.
Dao nam je i "besplatni" savet: Pica se jede prstima ;)
(Telegraf Biznis)