Ispod zemlje pronašli blago vredno milijarde evra: "Ovo je vrednije od nafte"

Kompanija Ramaco Resources iz američke savezne države Vajoming otvorila je prošlog meseca novo rudarsko nalazište u blizini gradića Šeridan - prvo takvo u toj državi u poslednjih 50 godina. Na dubini od oko 100 metara pronađen je sloj uglja širine 20 metara. Ali ono što najviše privlači pažnju nije sam ugalj, već retki i strateški važni minerali koji se u njemu nalaze, prenosi Forbes.

1. Retke sirovine skrivene u uglju

Teme za vas

Randal Atkins, osnivač i direktor Ramaca, najavljuje da će kompanija u narednih godinu dana iskopati oko 2,5 miliona tona uglja. U toj masi nalaze se dragoceni elementi: disprozijum, neodimijum, skandijum i galijum - ključne sirovine za proizvodnju jakih magneta, poluprovodnika, noćne optike i hipersoničnog oružja.

- Retke zemlje i kritični minerali u ovom veku su ono što je nafta bila u prošlom - ističe Atkins, bivši investicioni bankar i advokat.

2. Ogroman potencijal i ambiciozni planovi

Akcije Ramaca su ove godine skočile 80%, a tržišna vrednost firme dostigla je milijardu dolara. Kompanija planira da do kraja 2026. izgradi pilot postrojenje za preradu minerala. Ako sve bude po planu, mogli bi da pokriju više od 10% godišnjih potreba SAD za retkim zemljama - koje se trenutno gotovo u potpunosti uvoze iz Kine.

Za razliku od jedine aktivne američke lokacije za eksploataciju ovih minerala - rudnika Mountain Pass u Kaliforniji, koji sadrži pretežno „lake“ retke zemlje - nalazište Brook Mine bogato je „teškim“ i znatno vrednijim elementima, bez prisustva radioaktivnih materija.

3. Jedinstveni geološki fenomen

Geološka istraživanja pokazala su koncentracije retkih zemalja i do 10.000 čestica po milionu - što je, prema Atkinsu, najveća koncentracija na svetu. Ovakve vrednosti se pripisuju drevnoj vulkanskoj aktivnosti koja je u slojeve uglja unela retke i vredne minerale.

Ako se procene ostvare, iz stotina hiljada tona rude moći će da se godišnje izdvoji na stotine - pa čak i hiljade tona retkih elemenata, sa tržišnom vrednošću većom od milijardu dolara godišnje.

4. Ugalj više nije samo gorivo - "uglјena ruda" je nova sirovina

Plan kompanije podrazumeva „hirurški“ pristup - godišnje će se iskopavati oko 2,5 miliona tona uglja, od čega će 500.000 tona sadržati visok nivo retkih minerala. Atkins naglašava da se ne planira otvaranje ogromnih površinskih kopova.

Zbog toga predlaže i novi naziv za tu sirovinu - „ugljena ruda“, jer smatra da je previše vredna da bi se koristila samo kao energent.

5. Bez državnih subvencija, ali uz podršku nauke

Za razliku od konkurencije, Ramaco se ne oslanja na državna ulaganja, jer već ostvaruje profit iz rudnika u Zapadnoj Virdžiniji i Virdžiniji. Pored toga, imaju i poresku olakšicu od 2,5% za proizvodnju koksnog uglja, što dodatno jača njihovu poziciju.

Kompanija sarađuje sa najpoznatijim naučnim institucijama - kao što su MIT, Oak Ridge National Laboratory i National Energy Technology Laboratory, na razvoju tehnologija za izdvajanje retkih minerala iz uglja.

6. Sledeći korak: Američka strateška rezerva?

Najveće pitanje ostaje - kolika će biti tržišna cena retkih elemenata, jer se cene trenutno oblikuju pod velikim uticajem Kine, koja drži gotovo ceo svetski izvoz.

Atkins smatra da je neophodno da SAD formiraju nacionalne strateške zalihe retkih zemalja i kritičnih minerala, baš kao što imaju strateške rezerve nafte.

- Sjedinjene Američke Države moraće da imaju stratešku zalihu ovih sirovina - poručio je Atkins iz Vajominga.

(Telegraf Biznis/Forbes)