Ajfon za radnike, vrtići za decu, jeftiniji prevoz, beneficije i veće zarade: Ovo je Amerika danas

Deo problema za avio-industriju je što male plate i naporan posao otežavaju zaposlenima na aerodromima da ostanu na tim poslovima

Na tržištu rada u Americi skoro nije bilo ovako burno: zapravo, mnogi i ne pamte takvu vrstu krize. Desio se i jedan fenomen u međuvremenu: radnicima treba posao, trebaju im prihodi, ali istovremeno napuštaju radna mesta u masovnom broju.

Kompanije sada imaju samo jedan glavni cilj, a to nije vraćanje ili stvaranje profita, već privlačenje radnika - jer ako njih nema, neće biti ni zarade.

Teme za vas

Tako, avio-industrija u Severnoj Americi ovih dana pokušava da privuče radnike time što im obećava vrtiće za decu, jeftiniji prevoz i besplatne ajfone, jer na tržištu poslova za početnike - za koje nisu potrebne posebne veštine - takve radnike uzimaju kompanije kao što je Amazon, piše Glas Amerike (VOA).

Manjak radnika koji bi prenosili kofere ili radili u korisničkom servisu - doveo je do stvaranja velikih redova i kašnjenja dostavljanja kofera, usred prošlogodišnje letnje sezone, čime je ugrožen i oporavak industrije od kovida.

Takođe, stvorila se pojačana inicijativa da se privuče nova radna snaga.

- Aerodromi nalaze sve više načina u pokušajima da privuku, zadrže i obuče ili unaprede radnike - izjavio je Tomas Romig, potpredsednik kompanije koja se bavi poslovanjem aeorodroma "Airports Council International" (ACI World), navodeći kao primer vrtiće.

ACI, u čijem članstvu se nalaze aerodromi širom sveta, priprema preporuke kako da poslovi u tim objektima koji rade 24 sata van grada - budu prijemčiviji za zaposlene. Prema pisanju Glasa Amerike, deo problema za avio-industriju je što male plate i naporan posao otežavaju zaposlenima na aerodromima da ostanu na tim poslovima.

Inače, stopa nezaposlenosti u SAD je najniža u poslednje 53 godine, a američka avio-industrija se oporavila i porasla u odnosu na nivo pre pandemije. Ali, potrebna joj je radna snaga da bi i dalje rasla.

S druge strane, Blumberg ovih dana piše da su američki radnici 'na prvoj liniji' i radnici sa najnižim primanjima - povećali svoj udeo u američkom BDP sa 42 odsto (iz 2013. godine) na 44 odsto.

Njujorška agencija je u analizi objavljenoj na svom portalu navela da se kompanije sve više suočavaju sa nedostatkom radne snage, neviđenim u modernoj ekonomiji, te da su i dalje prinuđene da povećavaju plate - posebno zaposlenima koji rade na niže plaćenim poslovima.

Najnoviji izveštaji o zaradi kopmanija Home Depot i Volmart ilustruju taj fenomen: Home Depot je najavio da će potrošiti milijardu dolara da poveća nadoknadu radnicima po satu, a Volmart je povećao svoju minimalnu platu i beneficije. 

(Telegraf Biznis)