Kovorking prostori više nisu kao nekada: Staklene zidove zamenili tržni centri, teretane, vile...

Dok sve više ljudi radi od kuće, većina zaposlenih ne želi da ostane kod kuće svaki dan, posebno mlađi radnici, a firme ne žele da troše novac na skupe dugoročne zakupe

Na početku pandemije niko nije želeo da radi puno radno vreme u kancelariji. Tri godine kasnije, mnogi su prestali da rade puno radno vreme kod kuće. Zato većina danas bira coworking prostore za saradnju, koji omogućavaju po malo svega. Ali to nisu više kancelarije sa staklenim zidovima u kojima se služi zanatsko pivo, kojih se možda sećate iz vremena pre pandemije.

Od tržnih centara, do privatnih vila, hotela i teretana, prostori za rad postaju kreativniji u eri rada na daljinu, uz podsticaj startapova koji prave platforme za povezivanje kompanija sa prostorima za iznajmljivanje.

Teme za vas

Do promene je doveo porast hibridnog rada, smene u kojima ljudi rade i poslodavci koji žele da smanje svoje kancelarijske troškove. Ove promene menjaju privredu i nekretnine.

- Mi smo u svetu hibridnog rada. Tim više ne mora da se sastaje u kancelariji u centru grada - rekao je Prithviraj Čouduri, vanredni profesor na Harvard biznis školi koji proučava radne obrasce i geografiju.

Pandemija je trajno povećala rad od kuće. Da nije bilo pandemije, do ovog stepena stigli bismo tek za 40 godina, tempom koji je postojao pre kovida 19, pokazuje istraživanje Nikolasa Bluma, ekonomiste sa Univerziteta Stanford. Ukupan prosečan broj plaćenih dana rada od kuće u junu bio je 1,4 nedeljno, odnosno 28 odsto radne nedelje.

Ali dok sve više ljudi radi od kuće, većina zaposlenih ne želi da ostane kod kuće svaki dan, posebno mlađi radnici. Među radnicima starosti 20-29 godina, 76 odsto kaže da ne želi puno radno vreme na daljinu, dok isto to ne želi 71 odsto radnika starosti 30 do 39 godina.

Mlađi radnici kažu da rad na daljinu sa punim radnim vremenom može da ih izoluje. Mnogi radnici i dalje žele da vide kolege i menadžere lično i otkrili su da neki delovi njihovih poslova, kao što je mentorstvo, ne mogu da se obavljaju tako dobro putem video poziva.

To znači da je ovim kompanijama i radnicima potrebno mesto za sastanke. I to nije nužno kancelarija. U želji da oslobode kancelarijski prostor sa punim radnim vremenom koji ne koriste u korist fleksibilnijih zakupa radi uštede troškova, šefovi daju zaposlenima mogućnost da iznajmljuju prostore za saradnju na sat, po danu ili na periodičnoj osnovi.

To je posebno privlačno startapima i manjim kompanijama koje ne žele da se obavežu na dugoročne zakupe, kažu stručnjaci.

- Zakup je sada postao neprijatelj za neke od ovih kompanija - rekao je Džejkob Bejts, šef fleksibilnog kancelarijskog i zajedničkog poslovanja u kompaniji za komercijalne nekretnine JLL. Prema izveštaju JLL-a iz maja, 40 odsto kompanija planira da poveća upotrebu fleksibilnih prostora, uključujući i lokacije za rad.

Sada se pojavljuju neobične radne stranice kao odgovor na promene u mestima gde ljudi žive i rade.

Pandemija je promenila gde ljudi žive, gurajući više ljudi van gradova. A to znači da su ljudi manje željni da putuju do svojih starih kancelarija u centru grada ili poslovnih okruga da bi sarađivali. Zato su se radni prostori proširili izvan urbanih jezgara i finansijskih okruga, a prostori za iznajmljivanje postaju sve neobičniji.

Na primer, fabrika slatkiša u Denveru, banka u Montrealu i bivše prostorije berze žitarica u Mineapolisu, samo su deo prostora koji se iznajmljuju u ovu namenu.

Takođe, na spisku prostora su i kancelarije iz 1970-ih godina prošlog veka, sa otvorenim prostorom za okupljanja tima, kao i prostor za prezentacije na farmi alpaka, ali i 100 godina stara kuća sa privatnim kancelarijama.

(Telegraf Biznis)