Burnout je opet tu ili nije ni odlazio? Ova nacija ostala bez 30 miliona radnih dana zbog stresa (ANKETA)

Otpornost na radnom mestu povezana je sa "toksičnim preoblikovanjem prevelikih zahteva"

Bliži se skoro pa pedeseta godišnjica od ulaska pojma "sagorevanje" (burnout) u korporativni rečnik, kada ga je prvi put identifikovao njujorški psiholog nemačkog porekla, Herbert Freudenberger.

Naime, on je 1974. godine ovaj pojam opisao kao "izumiranje motivacije ili podsticaja" na radnom mestu, a posebno tamo gde zaposleni ne postiže željene rezultate.

Teme za vas

Jednostavno rečeno, burnout je odgovor organizma na hroničan stres na poslu, i označava čitav proces/ciklus. Dakle, ne javlja se "preko noći", iako tako deluje u momentu kada osetimo da "ne možemo više".

Statistika koju ne smemo da ignorišemo

Čak 36% radnika izjavilo je da njihove kompanije ne rade ništa da spreče "sagorevanje" zaposlenih, a 70% profesionalaca smatra da bi njihovi poslodavci mogli učiniti više da spreče i ublaže "sagorevanje". Oko 40% radnika na daljinu kaže da im poslodavci ne pružaju neophodnu podršku za upravljanje stresom.

A kako ovih dana piše kolumnistkinja Blumberga, Džulija Hobsbavm, "volela bih da mogu da vam kažem da smo proterali taj sindrom, ali umesto toga, sagorevanje se vratilo sa osvetom".

Nedavni podaci kompanije Delojt i istraživačke firme Vorkplejs Intelidžens navode da oko polovine radnika kaže da su ili iscrpljeni ili pod stresom, a 60% zaposlenih kaže da bi razmislilo o promeni posla, kako bi pronašli bolje uslove za rad i kako bi se osećali bolje.

Ali, pretpostavka da su trenutni korporativni velnes programi dovoljni - nalazi se pod velikim znakom pitanja. Evo zašto. Prvo i najvažnije, nikada ne potcenjujte moć toksičnog radnog mesta. "Nije slučajno što je najstrimovanija serija u SAD tokom ere kovida u 2020. bila The Office, koja je satirični prikaz svakodnevice", piše Džulija.

Psiholog Suzi Orbah govori sledeće: "Posao je mesto gde živimo i gde se nadamo da ćemo imati potrebu za konekcijom, doprinosom, stimulacijom i angažovanjem. Kada posao daje malo ličnog priznanja ili stimulacije, on proizvodi muku i nezadovoljstvo".

Svetska zdravstvena organizacija je imenovala "sagorevanje" kao "profesionalni fenomen", u svojoj klasifikaciji bolesti iz 2019: dakle, ne kao zdravstveno stanje samo po sebi, već kao "sindrom koji je koncipiran kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan".

Drugim rečima, loš rad ili loše vođen posao čine da se ne osećate dobro, što zauzvrat utiče na produktivnost.

Sindrom "dugog kovida"

Autor i stručnjak za kulturu radnog mesta, Brus Dejsli, veruje da ideja "otpornosti" — koju Američko udruženje psihologa opisuje kao "proces i ishod uspešnog prilagođavanja teškim ili izazovnim životnim iskustvima, posebno kroz mentalnu, emocionalnu i bihejvioralnu fleksibilnost" — stavlja nepravedan naglasak na ukočenu gornju usnu pojedinca kada je na nefunkcionalnim radnim mestima, piše Džulija.

Otpornost, kako mi je rekao, "povezana je sa toksičnim preoblikovanjem prevelikih zahteva". Ako je prvi razlog za vraćanje "sagorevanja" u velikom broju - zapravo stari problem lošeg upravljanja i toksičnih radnih mesta, drugi razlog je noviji fenomen, odnosno pustoš koji je doneo dugi kovid period.

To je bilo van kontrole i zaposlenog i poslodavca, i bilo je razorno po mentalno i fizičko zdravlje kod kuće i na poslu. Prema Brukings institutu, 16 miliona radno sposobnih Amerikanaca ima sindrom "dugog kovida".

Širom sveta, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj izveštava da trećina radnika doživljava naprezanje na poslu. U Velikoj Britaniji je izgubljeno 30 miliona radnih dana od 2021. do 2022. godine, od kojih je skoro milion izgubljeno zbog stresa na poslu, depresije i anksioznosti.

Svetska zdravstvena organizacija prijavila je porast stresa i anksioznosti širom sveta u visini od 25 odsto, otkako je zavladao virus korona. Ovo dovodi i do oštrog fokusa na to kako je "moderno blagostanje" na radnom mestu ispalo iz koloseka nakon dodira sa pandemijom.

Uprkos ogromnom obimu korporativnog tržišta velnesa, koje bi trebalo da se udvostruči sa više od 50 milijardi dolara na 100 milijardi dolara do 2032. godine, mnogi zaposleni ga povezuju sa mekim stvarima: kao lepa mesta rad; ali, suštinski, ne pomažu ljudima da rade svoj posao najbolje što mogu.

O ovoj temi, govorili smo i kroz naše epizode u podcastu Kako si na poslu. 

(Telegraf Biznis)