"Dženzeri" drže digitalne alate u malom prstu, ali loše komuniciraju uživo: Ovo su zamerke šefova
Teže i da budu "opremljeni" prilagodljivim veštinama, koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje
Pripadnicima Generacije Z, digitalne tehnologije predstavljaju koristan alat za nalaženje rešenja za sve probleme, što i ne čudi, jer su uz ove tehnologije odrasli.
Kako oni zamišljaju svoju karijeru, da li maštaju o radu u velikoj kompaniji ili više vole nezavisnost, šta očekuju na radnom mestu – jesu pitanja su koja sve više okupiraju kompanije.
Iako ne postoji sasvim precizna podela, Generaciju Z čine mladi rođeni između 1997. i 2012. godine.
U jednom skorijem istraživanju u SAD, čak 79 odsto anketiranih rukovodilaca nazvalo ih je "generacijom sa kojom je najizazovnije sarađivati".
Ispunjenost bez „pregorevanja“
„Dženzeri“, dakle, danas imaju između 12 i 26 godina i odrastaju u svetu koji se u socijalno-ekonomskom smislu brzo menja, sa tehnološkim napretkom bez presedana.
Čuvena pesma Pink Flojda, „Još jedna cigla u zidu“ (Another Brick in the Wall), bila je himna njihovih roditelja, a kroz njenu prizmu danas možemo posmatrati kako nove generacije vide svoju karijeru u eri definisanoj inovacijama i neizvesnošću.
Jasno je da su mladi svesni neophodnosti obrazovanja u ekonomiji koja se sve više zasniva na znanju, ali imaju i snažnu želju za obrazovanjem koje je relevantno. Oni teže da budu "opremljeni" prilagodljivim veštinama, koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje.
Dok su prethodne generacije "posao od 9 do 5" prihvatale bez pogovora, pa čak i veličale kult produktivnosti, Generacija Z traži nove modele rada koji će im doneti osećaj ispunjenosti bez „izgaranja“, odnosno osećaja burnout-a.
Pripadnici Generacije Z preferiraju karijere koje zadovoljavaju njihovu želju za balansom između posla i privatnog života, te im ostavljaju prostora da se bave hobijima i posvete svoje vreme drugim aktivnostima.
Posao na daljinu, freelance i preduzetništvo, za njih su načini da sruše zidove tradicionalnih kancelarijskih prostora, dok im ekspanzija društvenih mreža i ličnih blogova omogućava da pokažu svoje talente i veštine – tj. da nisu samo još jedna obična „cigla u zidu“.
„Dženzerima“ posao ne znači samo finansijsku stabilnost, već i put za lični rast, razvoj i društveni uticaj. Oni teže karijerama koje su u skladu sa njihovim vrednostima i omogućavaju im da se pozabave pitanjima kao što su društveno-odgovorne teme, održiv razvoj.
Šta na sve to kažu poslodavci?
U već pomenutom istraživanju, kao glavni izazovi ističu se nedostatak tehnoloških veština, truda i motivacije.
Poslodavci su pohvalili njihovu inovativnost i prilagodljivost, kao i to što se ne ustručavaju da iznesu nove ideje i ospore status kvo.
Komunikacione veštine su nešto u čemu bi mogli mnogo da napreduju, jer iako su eksperti za digitalne alate, „tanki“ su u interakcijama licem u lice. Upravo to je jedan od razloga zašto su komunikacija i ostale slične veštine predmet radionica u okviru plaćene prakse za studente Summer’s Cool, koju Nestlé Srbija organizuje svakog leta.
U želji da sazna sve tražene odgovore, Nestlé Srbija je pozvao studente i mlade diplomce da na sajtu kompanije, u formi imejla, sa budućim poslodavcem podele svoja razmišljanja o temi karijere i idealnog radnog mesta.
(Telegraf Biznis)