Menja se Zakon u Nemačkoj: Šta donosi "karta prilika"?

Očekuje se da će prve faze ove reforme omogućiti radnicima iz trećih zemalja jednostavniji dolazak

Veliki broj građana Srbije priželjkuje da ode u Nemačku, u potrazi za bolje plaćenim poslom.

Njima bi uskoro moglo da bude lakše da se zaposle i presele, i to zahvaljujući prvoj fazi reforme nemačkog Zakona o kvalifikacionoj imigraciji, koja se uvodi od novembra. Cilj ovih izmena je da privuku kvalifikovane radnike iz inostranstva, kako bi se u Nemačkoj rešio veliki problem nedostatka radne snage.

Teme za vas

Reforme Zakona o kvalifikovanoj imigraciji će u Nemačkoj biti uvedene u tri faze. Prva se uvodi već ovog novembra, dok preostale dve na snagu stupaju u martu, a potom i u junu 2024. godine. Procene su da bi jednostavnija pravila mogla da povećaju broj radnika van EU u Nemačkoj za 60.000 godišnje.

Očekuje se da će prve faze ove reforme omogućiti radnicima iz trećih zemalja, dakle onih koje nisu članice EU, jednostavniji dolazak, odnosno preseljenje u Nemačku.

Zakon o kvalifikovanoj imigraciji, tačnije njegove reforne, prvenstveno se odnose na radnike sa stručnom obukom, ne nužno akademskom.

Međutim, svakako će i radnici s visokim obrazovanjem u Nemačku moći da odu po novim, blažim pravilima.

Nemačka uvodi “kartu prilika” iliti “chancenkarte”. Ta karta će funkcionisati po sistemu bodovanja, a na taj način će se omogućiti lakše zapošljavanje radnicima koji imaju određene posebne vešine.

U obzir će se uzimati kvalifikacije, radno iskustvo, znanje nemačkog jezika, veze s Nemačkom poput članova porodice koji u njoj žive, kao i godine. Svake godine postojaće određene kvote, koje će zavisiti od industrija u kojima su potrebni radnici.

Ko planira da ode u Nemačku, moraće da ispunjava tri od četiri uslova za “kartu prilika”. Uslovi su da potencijalni radnik ima diplomu ili stručnu obuku u oblasti u kojoj želi da radi, tri godine iskustva, znanje nemačkog jezika ili prethodni boravak u zemlji, dok je poslednji uslov da radnik ima najviše 35 godina.

Iako već postoje vize za one koji već traže posao u ovoj, za mnoge građane Srbije, obećanoj zemlji, “karta prilika” trebalo bi da olakša, a samim tim i ubrza proces zapošljavanja. Iako je dosad praksa uglavnom bila takva da građani koji odlaze već imaju unapred pronađen posao, ova reforma će im omogućiti da borave u zemlji dok traže posao ili pripravnički staž, a ne da se, kao dosad, prijavljuju iz inostranstva. Ipak, ti potencijalni radnici moraju da dokažu da imaju mogućnost da plate sve troškove života u Nemačkoj dok čekaju na posao.

Njima će biti omogućeno da ostanu u državi čak godinu dana dok su u potrazi za zaposlenjem, dok su sad građani zemalja koje nisu EU članice, bez vize u Nemačkoj mogli da borave najviše 90 dana uzastopno.

Dok traže posao s punim radnim vremenom, moći će da se zaposle na mestu gde će raditi najviše 20 sati nedeljno.

Ono što je verovatno najvažnije velikom broju radnika koji žele da odu “preko” je činjenica da će, zahvaljujući ovoj reformi, u Nemačkoj lakše moći da se zaposle radnici sa srednjom stručnom spremom ili iskustvom u određenoj oblasti, bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu. Takođe, Nemačka će, za razliku od dosadašnje striktne prakse, priznavati radno iskustvo I stručne kvalifikacije koje je radnik stekao u svojoj domovini.

Kao što smo već naveli, radnici više neće morati da traže posao u svojoj državi, pa se presele u Nemačku – već će moći to da rade odande.

Takođe, stranci koji su visokoobrazovani i već imaju ponudu za posao, moći će lakše da dobiju stalni boravak i dovedu svoje porodice.

Nemačka je odlučila da ublaži pravila zbog nedostatka kvalifikovane radne snage.

A kad govorimo o nedostatku radnika, broj koji u ovoj državi nedostaje izuzetno je veliki – u 2022. godini, kad je nedostatak bio na vrhuncu, u Nemačkoj je, prema podacima Instituta za istraživanje zapošljavanja, bilo oko 1,74 miliona slobodnih radnih mesta.

Minhenski istraživački institut IFO takođe je utvrdio da najviše radnika fali u uslužnom sektoru, konkretno u industriji smeštaja, ali potrebne su i zanatlije, ostali ugostitelji, medicinske sestre, negovatelji. Što se tiče visokoobrzovanih radnika, traže se naučnici i lekari.

(Telegraf Biznis)