"Od kodova do hrane i pića": Ovo su najtraženija zanimanja u Srbiji u 2024.
Izdvajamo 5 branši koje će, verovatno, dominirati cele ove godine
Godinama unazad je manje-više slična slika najtraženijih poslova u Srbiji, ali i u svetu: od IT sektora, preko uslužnih delatnosti pa do zdravstva. Ni 2024. nije izuzetak. Doduše, u međuvremenu je došlo do dominacije veštačke inteligencije, što je dodatno "poguralo" tehnološka zanimanja u prvi plan.
S druge strane, uprkos nekim "ustaljenim" trendovima, nije dilema da se tržište rada menja užurbano, te ne čudi što su sada među najtraženijim poslovima oni za koje nismo ni čuli do pre neku godinu.
Prema informacijama Infostuda, teško je sa sigurnošću pretpostaviti šta donosi 2024. u svetu i kod nas, ali na osnovu nekih trendova - moguće je zaključiti koja će zanimanja biti tražena u narednom periodu. To će, uglavnom, biti poslovi vezani za kompjutere, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju, bezbednost na internetu i slično.
Ali, nastaviće da dominiraju i "tradicionalne" struke.
Top 5 branši koje ne gube popularnost
Softver developer, profesija koja se godinama nalazi u samom vrhu najtraženijih i najplaćenijih. Doduše, sada je veštačka inteligencija "preuzela" na sebe dobar deo zadataka iz ove oblasti, pa će posla pre svega biti za one iskusnije i obrazovanije. Drugim rečima, traže se profesionalci koji su vešti sa programskim jezicima Java, Python ili C++, ili iza sebe imaju godine i godine staža. Dodatno, kompanije su u potrazi za programeri koji uspešno otklanjaju greške, a prosečna neto zarada za ovo zanimanje u Srbiji je 1.379 evra. Seniori su plaćeni više od 2.000, a juniori oko 844 evra, navodi Infostud.
Analiza podataka je još jedna izuzetno tražena oblast poslovanja, a data analitičare često opisuju kao ljude bez kojih je nemoguće zamisliti moderno poslovanje. Uz njihovu stručnost, kompanije mogu da bolje razviju i prilagode svoje strategije, te da optimizuju operacije. Njihove plate su u rangu onih koje imaju programeri, a važno je reći da mogu da se zaposle u širokoj lepezi industrija, dakle, ne samo u IT sektoru.
Kreatori digitalnog sadržaja nastavljaju da budu popularni, traženi i plaćeni, jer danas praktično nema ozbiljne firme koja nije prisutna na internetu i kojoj ne treba ta vrsta oglašavanja. Ovim poslom se najčešće bave kreativne osobe, upoznate u funkcionisanje društvenih mreža, koje umeju da prepoznaju šta je to što publika voli da vidi, čuje, iskusi. Iako su neki mislili da će veštačka inteligencija smanjiti potrebu za ovim stručnjacima, većina direktora marketinga razmišlja suprotno: planira da uveća budžete namenjene kreatorima digitalnog sadržaja.
Medicina, naravno, ostaje jedna od najstarijih oblasti na svetu za kojom uvek vlada veliko interesovanje. To je uočljivo posebno sada, kada se države poput Nemačke i Austrije suočavaju sa manjkom radne snage u zdravstvu (posebno im fale negovatelji). Shodno tom deficitu, nemačke bolnice su, recimo, voljne da daju i veće zarade i, uopšte, bolje uslove rada nego pre. Već nakon srednje škole i polaganja stručnog ispita, možete se zaposliti kao medicinska sestra ili tehničar, a plate u Nemačkoj se kreću u intervalima od 1.600 pa do čak 4.400 evra.
Ugostiteljstvo je još jedna grana, maltene stara kao i čovečanstvo. Doduše, ranije se ova vrsta trgovine i uslužne delatnosti javljala u drugom obliku, ali je suština ista: za kuvare, konobare, menadžere uvek će biti mesta na srpskom i svetskom tržištu rada. Dobra vest je i da plate u ovoj oblasti rastu iz godine u godinu, a najviše zbog toga što naši radnici neretko odlaze u inostranstvo tokom turističke sezone.
Minimalna plata konobara u Beogradu iznosi oko 65.000 dinara, što nije mnogo, ali se uvek "računa" na bakšiš. Ako, pak, uspete da dođete do posla u nekom od prestižnijih restorana ili hotela - možete ostvariti dosta veću zaradu. Svakako, u odnosu na konobare, kuvari su u boljoj poziciji.
(Telegraf Biznis)