Kako će izgledati vaš CV 2030.godine? Pitali smo stručnjake za mišljenje i evo šta smo sve saznali!

Ako biste danas otvorili svoj CV i pokušali da zamislite kako će izgledati za četiri godine, možda najveća promena neće biti novo radno mesto koje ćete dodati. Mnogo važnije moglo bi da bude ono što će nestati iz prvog plana.

Naziv fakulteta, prethodne funkcije i godine provedene kod određenog poslodavca neće postati nevažne. Ali kompanije sve više žele odgovor na mnogo jednostavnije pitanje - šta zaista umete da uradite?

Teme za vas

Veštine bi mogle da vrede više od diplome

Upravo u tom smeru ide najnoviji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD „Tržište rada zasnovano na veštinama“, objavljen u junu 2026. godine.

OECD zaključuje da se „valuta“ tržišta rada pomera od oslanjanja isključivo na tradicionalne kvalifikacije ka konkretnim veštinama.

Diploma ostaje važna osnova, ali sve teže može sama da prikaže čitav skup sposobnosti kandidata, posebno kada se potrebe kompanija menjaju brže nego formalni obrazovni programi.

To bi značilo da CV budućnosti verovatno neće pitati samo gde ste radili, već će morati mnogo jasnije da pokaže šta ste tamo naučili, koje probleme možete da rešite i kakve rezultate možete da napravite.

Do 2030. promeniće se gotovo 40 odsto veština koje danas koristimo

Da ova promena nije samo teorija pokazuje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma.

Za ovaj svoj izveštaj za 2025.godinu razgovarali su sa više od 1.000 velikih poslodavaca koji zajedno predstavljaju više od 14 miliona zaposlenih u 55 ekonomija.

Njihova procena je prilično dramatična: do 2030.godine 39 odsto ključnih veština koje zaposleni danas koriste biće promenjeno ili će zastareti. Istovremeno, 59 od svakih 100 zaposlenih trebalo bi da prođe kroz neki oblik dodatne obuke ili prekvalifikacije.

Zato CV koji godinama samo dopunjavamo novim radnim mestima možda više neće biti dovoljan.

Umesto onoga što sada verovatno upisujete: Naziv kompanije - marketing menadžer - 2021-2025.

od kandidata će se očekivati da mnogo jasnije pokaže i prikaže svoje veštine i kompetencije, na primer:

Vodio tim od osam ljudi, uveo AI alate u proces analize tržišta, upravljao budžetom, povećao konverziju i koordinirao projekte između prodaje, marketinga i IT sektora.

Razlika je velika. U prvom slučaju CV govori gde ste bili i daje vam autoritet, u drugom slučaju pokazuje šta možete, i time stičete kredibilitet.

Još jedna novina i trend koji već sada sve više postaju prisutni - CV na papiru će sve više menjati video format i način na koji se predstavljate.

Zanimanja koja trenutno najbrže rastu

Istraživanja ukazuju i na to da će se promeniti i poslovi za koje ćemo konkurisati.

Do 2030. globalni trendovi mogli bi da stvore oko 170 miliona novih radnih mesta, dok bi istovremeno oko 92 miliona postojećih bilo potisnuto. Neto rezultat bio bi oko 78 miliona dodatnih poslova, ali njihov sastav neće biti isti kao danas.

Na vrhu liste zanimanja sa najbržim procentualnim rastom trenutno se nalaze:

• stručnjaci za velike podatke (Big Data Specialists),
• fintech inženjeri,
• stručnjaci za AI i mašinsko učenje,
• programeri softvera i aplikacija,
• stručnjaci za bezbednost,
• stručnjaci za autonomna i električna vozila,
• UI i UX dizajneri,
• stručnjaci za Internet of Things - IoT,
• analitičari i naučnici za podatke,
• inženjeri zaštite životne sredine,
• stručnjaci za informacionu bezbednost,
• inženjeri obnovljivih izvora energije.

Dakle, nije reč samo o AI. Digitalizacija, sajber bezbednost i zelena tranzicija istovremeno stvaraju nove potrebe na tržištu rada.

Ali postoji važna druga strana priče.

Prema procenama stručnjaka, sve više su u fokusu zanimanja poput dostavljača, građevinskih radnika, zaposlenih u nezi, nastavnika i poljoprivrednih radnika. Budućnost rada, dakle, neće pripadati isključivo ljudima koji sede ispred nekoliko monitora i programiraju AI.

A šta polako nestaje iz CV-ja?

Na drugom kraju liste nalaze se poslovi zasnovani na rutinskim i lako automatizovanim zadacima.

Među zanimanjima za koja se očekuje najveći pad nalaze se službenici u poštama, bankarski šalterski radnici, operateri za unos podataka, blagajnici, administrativni asistenti i izvršni sekretari.

To, međutim, ne znači da će čitave profesije jednostavno nestati.

Međunarodna organizacija rada (ILO) procenjuje da se svaki četvrti zaposleni u svetu nalazi u zanimanju koje je u nekoj meri izloženo generativnoj AI, ali zaključuje da je mnogo verovatniji scenario transformacija poslova nego njihovo potpuno ukidanje.

Drugim rečima, možda ćete 2030.godine imati isti naziv zanimanja kao danas, ali posao koji obavljate može izgledati potpuno drugačije.

AI u CV-ju više neće biti egzotična stavka

Jedna promena već je počela. Poznavanje AI alata sve više prelazi iz kategorije „dodatna prednost“ u poslovnu kompetenciju.

LinkedIn je u svom istraživanju potreba za kandidatima za 2026. zabeležio rast tražnje za veštinama vezanim za prompt engineering, velike jezičke modele i implementaciju AI sistema. Ali istovremeno rastu timska saradnja i komunikacija, upravljanje timovima, mentorstvo, javni nastup i komunikacija sa ključnim zainteresovanim stranama.

Poslovi koji zahtevaju konkretne AI veštine rasli su gotovo osam puta brže od ukupnog tržišta poslova - 69 prema devet odsto, dok je prosečna premija na zaradu za AI veštine dostigla 62 odsto.

Zbog toga bi tvrdnja u CV-ju poput „poznajem Power BI“ 2030.godine verovatno vredeti slično kao da danas kažete „poznajem Microsoft Word“.

Važnije će biti da kandidat pokaže šta je do tada pomoću AI alata napravio.

Sertifikat od nekoliko meseci pored fakultetske diplome

Još jedna promena mogla bi jasno da se vidi u CV-ju budućnosti: obrazovanje neće prestajati poslednjim položenim ispitom na fakultetu.

OECD posebno ukazuje na modularno obrazovanje, mikrosertifikate, priznavanje prethodno stečenih znanja i takozvane „skills passports“ kao deo razvoja skills-first tržišta rada.

Postoje već i podaci o tome kako poslodavci na to reaguju.

Prema jednom od globalnih istraživanja za 2026, koje je obuhvatilo više od 3.500 studenata, poslodavaca i predstavnika visokog obrazovanja, ustanovljeno je da je 94 odsto ispitanih poslodavaca spremno da ponudi veću početnu zaradu diplomcima koji imaju relevantne mikrosertifikate, dok 92 odsto navodi da takvi početnici ostvaruju bolje rezultate tokom prve godine rada.

To naravno nikako ne znači da će šestonedeljni internet kurs zameniti medicinski, pravni ili inženjerski fakultet.

Znači nešto drugo - formalno obrazovanje više neće biti jedna završena etapa života.

CV iz 2030.godine mogao bi da pokazuje fakultet završen 2018, kurs analitike 2024, AI sertifikat 2026, program liderstva 2028. i potpuno novu specijalizaciju 2029.godine.

Najvažniji deo CV-ja mogao bi da bude dokaz

Ako se svi ovi trendovi spoje, pojavljuje se prilično jasna slika - CV budućnosti neće biti samo hronologija zaposlenja.

Biće mnogo više nalik portfoliju sposobnosti.

Uz naziv pozicije stajaće rezultat. Uz veštinu - projekat na kojem je primenjena. Uz sertifikat - konkretno znanje koje je kandidat stekao.

A pored tehničkih kompetencija moraće da stoji nešto što je mnogo teže dokazati jednim sertifikatom: sposobnost donošenja odluka, liderstvo, kreativnost, komunikacija i rad sa ljudima.

Kako bi, onda, mogao da izgleda CV 2030?

Na jednoj strani i dalje će biti ime kandidata, iskustvo i obrazovanje.

Ali njegova prava vrednost mogla bi da bude u pet drugih stvari: dokazivim veštinama, rezultatima, AI i digitalnoj pismenosti, kontinuiranom obrazovanju i sposobnosti rada sa ljudima.

Diploma neće nestati, iskustvo neće izgubiti značaj.

Ali kandidat koji samo navede gde je radio mogao bi da izgubi prednost pred kandidatom koji može da pokaže šta je naučio, šta je napravio, kako koristi novu tehnologiju i kakvu vrednost može da donese kompaniji.

Najverovatnije je da pitanje na razgovoru za posao 2030.godine neće biti samo: „Šta ste završili?“

Mnogo verovatnije je da bi moglo da bude: „Pokažite nam šta umete.“

Kao što je verovatno i to da deo te budućnosti već živimo.

(Telegraf Biznis)