Nije programer, a potreban je i bankama i IT kompanijama: Šta zapravo radi biznis analitičar?

Kada se govori o poslovima budućnosti, prve asocijacije najčešće su programeri, stručnjaci za veštačku inteligenciju, sajber bezbednost ili analizu podataka.

Međutim, između ljudi koji razvijaju tehnologiju i kompanije koja tom tehnologijom pokušava da reši konkretan poslovni problem često je potreban još neko.

Teme za vas

Neko ko razume i biznis i podatke, ume da prepozna problem, razgovara sa različitim delovima kompanije i pomogne da se poslovna potreba pretvori u konkretno rešenje.

Tu na scenu stupa business analyst, odnosno poslovni ili biznis analitičar.

Sam naziv pozicije prosečnom kandidatu možda ne govori mnogo o tome šta ta osoba zapravo radi. Dodatnu zabunu stvara činjenica da business analyst nije zanimanje rezervisano samo za IT.

Može da radi u banci, osiguravajućoj kući, telekomunikacijama, trgovini, logistici, farmaceutskoj kompaniji, proizvodnji, konsultantskoj kući ili državnoj instituciji.

Zajedničko je jedno: kompanija ima problem, potrebu ili priliku, a neko mora da razume šta joj je zapravo potrebno i kako to pretvoriti u konkretno rešenje.

Šta biznis analitičar zapravo radi?

Zamislimo banku koja želi novu mobilnu aplikaciju.

Programeri znaju kako da je naprave, ali pre nego što napišu prvu liniju koda potrebno je odgovoriti na čitav niz pitanja.

Šta korisnik treba da može da uradi? Kako će otvoriti račun? Koje podatke aplikacija mora da prikazuje? Šta se događa ako transakcija ne uspe? Koje poslovne i regulatorne zahteve sistem mora da ispuni? Kako će banka znati da je novi proizvod uspešan?

Biznis analitičar može biti upravo osoba koja povezuje te svetove.

On razgovara sa različitim delovima kompanije, proučava postojeće procese, prikuplja i definiše zahteve, analizira podatke i pomaže da se poslovna potreba pretoči u rešenje koje tehnološki tim može da realizuje.

Zbog toga ovaj posao zahteva prilično specifičnu kombinaciju znanja i sposobnosti.

Potrebno je razumeti poslovanje, ali i dovoljno dobro razumeti tehnologiju. Raditi sa podacima, ali umeti i razgovarati sa ljudima. Videti detalj, ali istovremeno razumeti širu sliku.

I upravo je ta kombinacija jedan od razloga zbog kojih u analitičke poslove dolaze ljudi različitog obrazovanja.

Ne morate biti programer da biste radili u tehnološkoj industriji

Jedna od najvećih zabluda o tehnološkom sektoru jeste da u njemu rade gotovo isključivo programeri.

Kompanija koja razvija složen digitalni proizvod ne sastoji se samo od ljudi koji pišu kod.

Potrebni su joj i ljudi koji poznaju tržište, korisnike, finansije, procese i poslovne modele, i koji mogu da objasne šta tehnologija zapravo treba da reši.

Tu ljudi sa ekonomskim i poslovnim obrazovanjem mogu pronaći svoj prostor.

Biznis analitičar ne mora nužno da bude programer, mada razumevanje načina na koji digitalni sistemi funkcionišu može predstavljati veliku prednost.

Njegova vrednost često leži upravo u sposobnosti da razume šta kompanija želi da postigne, sagleda problem iz različitih uglova i tu potrebu jasno prenese ljudima koji će napraviti rešenje.

Zato se ova pozicija često nalazi upravo na preseku biznisa i tehnologije.

A gde je tu finansijski analitičar?

Iako nazivi zvuče slično, biznis analitičar i finansijski analitičar nisu isto zanimanje.

Finansijski analitičar prvenstveno proučava finansijske podatke. Analizira poslovne rezultate, prihode, rashode, investicije i rizike, pravi projekcije i pokušava da na osnovu brojeva pomogne donošenju boljih odluka.

Business analyst ima širi fokus na poslovne potrebe, procese i rešenja.

Granica, međutim, u stvarnom poslovnom svetu nije uvek potpuno oštra.

Analitika postaje deo sve većeg broja zanimanja, dok kompanije raspolažu ogromnim količinama podataka koje treba pretvoriti u korisne informacije.

Zbog toga se između tradicionalnog ekonomiste, finansijskog analitičara, business analysta i data analysta pojavljuje čitav spektar novih karijernih puteva.

Poslodavci sve više traže analitičko razmišljanje

Svetski ekonomski forum u izveštaju Future of Jobs 2025 navodi analitičko razmišljanje kao najtraženiju osnovnu sposobnost među poslodavcima. Istovremeno, AI i big data nalaze se na samom vrhu liste oblasti čiji značaj najbrže raste.

To dosta govori o smeru u kojem se tržište rada kreće.

Nije dovoljno samo posedovati podatke. Kompanijama su potrebni ljudi koji umeju da postave pravo pitanje, pronađu relevantne informacije, protumače ih i na osnovu njih predlože šta bi trebalo uraditi.

Veštačka inteligencija taj proces može značajno da ubrza, ali neko i dalje mora da razume poslovni problem koji pokušava da reši.

Upravo tu ekonomija, analitika i tehnologija sve češće počinju da se prepliću.

Kako se postaje biznis analitičar?

U zavisnosti od industrije i konkretne pozicije, dobra osnova mogu biti ekonomija, finansije, poslovanje, matematika, statistika ili informacione tehnologije.

Za nekoga ko dolazi iz ekonomskog sveta posebno može biti korisna kombinacija razumevanja poslovanja i sposobnosti rada sa podacima.

Znanje iz mikroekonomije i makroekonomije, statistike, finansija, računovodstva, marketinga i informacionih sistema daje širu sliku o tome kako kompanija funkcioniše. Na tu osnovu kasnije se mogu nadograditi konkretniji alati i znanja koje zahteva određena analitička pozicija.

Drugim rečima, prvi korak ka karijeri analitičara ne mora nužno biti učenje programskog jezika.

Može biti učenje kako kompanija funkcioniše.

Kada ekonomija postane osnova za mnogo različitih karijera

Upravo takav spoj različitih poslovnih disciplina može se pronaći i na osnovnim akademskim studijama Poslovne ekonomije na Melius Academy.

Program obuhvata oblasti ekonomije, statistike, informatike, poslovnih finansija, računovodstva, marketinga i drugih poslovnih disciplina, dok se kroz odgovarajuće module znanje dalje usmerava ka konkretnijim oblastima.

Za one koje posebno zanimaju finansije, program kroz modul Finansije, bankarstvo i osiguranje obuhvata oblasti poput bankarstva, finansijskih tržišta i instrumenata, finansijskog menadžmenta, međunarodnih finansija, upravljanja investicijama i projektima, osiguranja, revizije i kontrole.

Za buduću analitičku karijeru važna je upravo širina te osnove: razumeti broj nije dovoljno ako ne razumete poslovanje koje stoji iza njega.

I obrnuto – poznavanje poslovanja dobija novu vrednost kada umete da koristite podatke i savremene alate kako biste iz njih izvukli informacije potrebne za odluku.

Melius Academy u svom programu ima i stručnu praksu, što dodatno povezuje akademsko znanje sa situacijama sa kojima se studenti kasnije mogu susresti u poslovnom okruženju.

Za one koji razmatraju akademsko obrazovanje u ovoj oblasti, Melius Academy trenutno ima otvoren upis na osnovne akademske studije za školsku 2026/2027. godinu.

Zanimanje koje može da vas odvede u gotovo svaku industriju

Možda je najveća prednost analitičkih zanimanja upravo to što nisu vezana samo za jedan sektor.

Danas možete analizirati procese u banci, sutra raditi na digitalnom proizvodu u IT kompaniji, a kasnije preći u telekomunikacije, osiguranje ili neku sasvim drugu industriju.

Alati će se menjati. Deo rutinske analize sve više će preuzimati veštačka inteligencija. Nazivi pojedinih pozicija takođe će evoluirati.

Ali kompanijama ostaje isti problem: neko mora da razume šta brojevi govore, šta je poslovni problem i kako ga rešiti.

A ljudi koji umeju da povežu te tri stvari mogli bi da budu među onima čije će znanje u godinama pred nama postajati sve vrednije.

(Telegraf Biznis)