Dobrodošli u budućnost: Muzej koji niče u Dubaiju biće najteže izgrađena zgrada ikada

Okvir muzeja, koji se sastoji od 2.400 dijagonalno čeličnih opruga završen je u novembru 2018. godine. Sada se postavljaju fasadne ploče, a trebalo bi da bude otvoren za godinu dana

U Dubaiju, gde novi blokovi nebodera iskaču gotovo preko noći, stanovnici su spretno skrenuli pogled sa brojnih gradilišta. Ipak, jedan građevisnki projekat privukao je pažnju svih - Muzej budućnosti koji se nedavno nadvio nad gradskim metroom, na rubu finansijske četvrti.

Okvir muzeja, koji se sastoji od 2.400 dijagonalno čeličnih opruga završen je u novembru 2018. godine. Sada se postavljaju fasadne ploče, a trebalo bi da bude otvoren za godinu dana - to je za Dubai veoma važan period jer će od 20. oktobra 2020. da bude domaćin Svetske izložbe.

Teme za vas

Arhitektonski svet opisuje futuristički oblik muzeja kao "torus sa eliptičnom prazninom", ali bi "džinovski obruč" mogao da bude bolja referentna tačka.

- Imamo malo poteškoća da opišemo zgradu ljudima koji je nisu videli. Nema ničega što jasno evocira oblik - rekao je izvršni direktor Muzeja budućnosti Lat Karlson.

Oblik je smislila lokalna arhitektonska firma "Kila Dizajn", koja je pobedila na konkursu 2015. godine. Prema rečima arhitekte, deo strukture predstavlja znanje koje danas imamo, dok praznina predstavlja sve ono što ne znamo - drugim rečima, budućnost.

I nije samo neobičan oblik zgrade ono što obeležava ovu strukturu. Kako se svaka ploča fasade postavlja na svoje mesto, tako je sve vidljivija arapska kaligrafija koja je krasiti spoljašnjost muzeja visokog 78 metara.

Direktori muzeja još nisu otkrili šta te reči znače, ali je poznato da su u pitanju fraze poezije koje je napisao vladar Dubaija šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum, koji je ujedno potpredsednik i premijer Ujedinjenih Arapskih Emirata, piše BBC.

Kompleksna konstrukcija

Zajedno kaligrafija i oblik zgrade učinili su da ovo bude i najkompleksnija struktura ikada izgrađena.

Vodeći savetnih za projekat, britanska kompanija "BuroHappold Engeneering", kaže da bi ovo bio nemoguć poduhvat bez parametrijskog dizajna i modeliranja (Bim).

Parametarski dizajn je proces zasnovan na algoritamskom razmišljanju. Bim je trodimenzionalna tehnologija zasnovana na modelu građevinskih stručnjaka koji zajedno sarađuju pri dizajniranju i dokumentovanju projekata.

- Znali smo da moramo da imamo sve u digitalnom okruženju jer geometrijski ne bismo mogli sve da definišemo. To bi verovatno postalo nešto drugo, bilo bi mnogo teže graditi. Tehnologija je zaista omogućila ovaj projekat - naveo je Tobijas Boli, direktor projekta "BuroHappold".

Projekat je zahtevao da se direktor i njegov tim što pre naviknu na 3D, a prvi računarski zadatak je bilo usavršavanje teorijskog oblika zgrade kako bi se iskorenio što veći deo složenih zakrivljenosti. Ove milimetarske izmene, kojima je trebalo dugo vremena da budu finalizovane, nisu bile vidljive za oko. Usledio je dizajn čeličnog okvira, a stvaranje parametarskog okvira bio je dugotrajan proces, ali je direktoru projekta bilo omogućeno da diktira ishode - poput postavljanja čeličnih elemenata.

- Bilo je to nešto sasvim novo od onoga što radimo - rekao je Boli. Čak 14 meseci trajala je izgradnja čeličnog dela konstrukcije.

Trenutno je završeno oko 60-70 odsto fasade. Zgrada ima sedam spratova i zvaničnici se nadaju da će privući i do milion posetilaca godišnje.

Takođe, muzej će brinuti i o "zelenoj budućnosti". Proizvodi od plastike namenjeni za jednokratnu upotrebu biće zabranjeni, a na meniju u restoranu će se naći isključivo alternativni proteini i uzgojeno meso. Biče čak spratova posvećenih klimatskim promenama, zdravlju i bogatstvu.

(Telegraf Biznis)