Večita dilema: Kupiti stan u novogradnji u Šumicama za 500 € više za kvadrat ili stari ali renoviran

Manji stanovi u novogradnji su poznati po tome što su funkcionalni, a treba imati u vidu da kada kupujete stan - nije važna samo vaša jedinica, već i čitava zgrada

Od kvadrata koji se ceni 200 evra, do onog što košta više od 9.000 evra - to je današnje stanje na tržištu nekretnina u Srbiji, ali se jaz produbljuje i na osnovu nekih drugih parametara, ne samo na osnovu lokacije.

Teme za vas

Najniže cene stanova srećemo u Majdanpeku i Tutinu, a najveće - kako je i očekivano - u Beogradu i Novom Sadu, ali i tu ima razlika u odnosu na to gde se stan nalazi: na periferiji grada, u centru, na Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, Dedinju. Još uže - gleda se da li je reč o novogradnji ili starogradnji.

Još uvek vlada trend da se najviše traže stanovi veličine 50-ak kvadrata, ali je zanimljivo da cene takvih nekretnina u istom kvartu - značajno variraju. Udaljeni nekoliko stotina metara, slično uređeni, i recimo, pozicionirani na istom spratu - ti stanovi imati razliku u ceni od čak 500, 600 evra po kvadratu.

Kupcima čak više nije toliko važno da li je stan izgrađen 1960-ih, 1970-ih ili kasnije perfektno renoviran - jednostavno, žele novogradnju. Primer su mnoge beogradske opštine, poput Šumica gde se pratkično uz ulicu menja cena kvadrata u zavisnosti da li je nova ili stara. Ta razlika samo na tom potezu je oko 500 evra.

Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u 2020. je iznosila 166.433 dinara, odnosno oko 1.400 evra po kvadratu, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu od 1,8 odsto.

Podsećamo, površina prodatih novoizgrađenih stanova u istom periodu, prosečno je iznosila 54 kvadrata. Samo u drugom polugodištu, cena stanova novogradnje je optimalno iznosila 166.211 dinara po kvadratu. Treba reći i da je samo u januaru 2021. izdato 1.480 građevinskih dozvola - 14,8% više nego istog meseca lani.

Večita dilema ili je stvar jasna?

Selidba i/ili kupovina stana, odnosno pronalaženje idealnog doma za sebe i svoju porodicu - jedan je od najstresnijih događaja u životu. Ipak, tako velike odluke nikada nisu jednostavne i lake. Uvek postoji rizik da se pokajete, bilo da je reč o odabiru lokacije, kvadrature, pozicije stana.

Najpre se treba rešiti ovih predrasuda: niti je svaka novogradnja sklepana, tj. lošija od starijih stanova, niti su svi stari stanovi za odbacivanje. Štaviše, ako se dobro srede - mogu da nadmaše potencijal novogradnje.

Prednosti i mane starogradnje

Kao prednost najpre se ističe cena koja je, bez obzira na stanje stana, uvek niža u odnosu na novogradnju. Ono što podiže cenu stana u starogradnji jeste lokacija na kojoj se nalazi, tako da stan na Vračaru u starogradnji svakako da je uvek skuplji od novog stana sa oboda grada. Ako birate renoviran stan iz stare zgrade, ipak treba da proverite šta je rađeno i na koji način, kako ne biste kupili "mačku u džaku".

Mana je svakako ulaganje koje je neophodno, kao i osećaj da nisi prvi kupac ili stanar u tom stanu. Naime, neki ljudi jednostavno vole da nekretnina u koju treba da se usele "miriše na novo", sve i da je stari stan 100% renoviran. Ali opet, još jedna prednost kupovine stana u starogradnji je papirologija, koja je uglavnom skroz kompletirana.

Dosta toga se promenilo na tržištu otkako je novogradnja počela da dominira, te je i prikupljanje dokumentacije za nove stanove danas mnogo zahtevnije. Osim toga, stanovi iz starogradnje nalaze se u kvartovima koji imaju urbanistički plan: zgrade su dovoljno udaljene od saobraćajnica, predviđen je parking, tu su parkovi, zelene površine, prodavnice, škole, vrtići, dom zdravlja.

Ono što se može tumačiti i kao prednost i kao mana jeste raspored prostorija: neko smatra da je hodnik uzaludan, dok drugi izbegavaju "otvorene koncepte". Sve u svemu, prednost nekretnina u starogradnji su i visoki plafoni koji često čine da stan izgleda veće, a osim toga, zvučna izolacija je uglavnom bolja nego kod novogradnje.

Prednosti novogradnje

Sve ono što je mana kod stanova iz starogradnje, to je prednost kod onih iz novogradnje, i obratno. Ključno je to što novi stan - miriše na novo, kao i cela zgrada. Okrečena, izgrađena po modernim standardima, uz obavezan lift, po mogućstvu ima sigurnosni sistem, i često takvi kompleksi zahtevaju profesionalno održavanje.

Postoje ozbiljne velike firme koje se bave održavanjem stambenih objekata, s fokusom ne samo na higijenu, već i estetiku - pažljivo se bira, recimo, cveće/zelenilo koje će da okružuje objekte ili da se nalazi u samoj zgradi. To je ono što svakako imponuje stanarima sa jačom platežnom moći, koji biraju nove jedinice u skupljim kvartovima.

Prednost je svakako i što nove stanove ne treba renovirati, što je manjak stresa ne samo u odnosu na finansije, već i dogovaranje s majstorima, čekanje da se radovi završe, i da na kraju sve bude kako treba. Prilikom kupovine nove nekretnine, više nema malterisanja zidova, sređivanja instalacija i cevi.

Takođe, ne morate da brinete da li prozori dihtuju, kako ćete se popeti na viši sprat ako zgrada nema lift, a pohvalno je i što se novogradnja danas podiže u ubranim naseljima. Ipak, to ne znači da je svaka džekpot. Naime, mana je što su zgrade nekada previše načičkane, građene pored glavne ulice kojom prolaze autobusi i vozila, terase su okrenute ka zidovima drugih zgrada itd.

Nekada je parking predviđen, a nekada nije. Opet sve zavisi od same lokacije. Kada govorimo o enterijeru, novi stanovi se prilagođavaju današnjem modernom stilu života, što znači da nema dugih hodnika, a svaki kvadrat je maksimalno iskorišćen. Kada imate otvoren prostor, onda možete i da ga pregrađujete po volji.

Manji stanovi u novogradnji su poznati po tome što su funkcionalni, a treba imati u vidu da kada kupujete stan - nije važna samo vaša jedinica, već čitava zgrada. Novi objekti imaju nove instalacije, struju, vodu i odvode, a neki investitori čak daju vlasnicima stanova garanciju za obavljene radove i opremu.

Dostupnost određenih objekata kao što su radnje, vrtići, škole, ordinacije - takođe je relativna. Neka nova naselja su odlično opremljena, kao gradovi za sebe, dok nekim manjka ovih osnovnih ustanova.

Građevina cveta

Vrednost građevinskih radova izvedenih u prvom ovogodišnjem kvartalu, porasla je u odnosu na isti period 2020. za 20 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama - taj rast iznosio 20,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama, u stalnim cenama, povećana je za 17,5 odsto, a na ostalim građevinama za 22,7 odsto. Od ukupne vrednosti radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,3 odsto, a preostalih 3,7 odsto na gradilištima u inostranstvu.

Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije u prvom kvartalu, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je u tekućim cenama za 20,4 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 21,2 odsto.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)