Stanovi u Beogradu koji kvare statistiku: Košta 3.046 po kvadratu, a ode za 2.691 €, u čemu je caka?

Najluksuzniji stanovi ponekad i ne oglašavaju u oglasnicima, nego se njihova prodaja vrši direktno

Neke beogradske opštine (ili bar njihovi delovi) tradicionalno imaju dobru reputaciju, koja utiče i na rast cena nekretnina. Tako smo vremenom, u Beogradu, stigli do prosečne cene po kvadratu od skoro 1.990 evra.

Teme za vas

Većina kupaca nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostora za pregovore.

Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji, i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.

To se često odražva na lux nekretnine, a tradicionalno one najpre odu u opštinama poput Starog grada, Svskog venca ili Novog Beograda.

Ako govorimo o luksuznijim objektima, trenutno se oni najviše grade na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu i Novom Beogradu. U opštinama gde je manja tražnja za stanovima ili gde investitori duže čekaju da prodaju sve stambene jedinice, veća je spremnosti da se potencijalnim kupcima izađe u susret u smislu korekcije cena, a to vidimo najbolje na primeru opštine Palilula – rekla je za Telegraf Biznis Jasmina Gavrilov Dražić, sa sajta 4zida.rs.

Međutim, postoji i obrnuta situacija.

Zanimljiva je situacija u opštini Savski venac gde je prošle godine prodat najskuplji kvadrat u novogradnji.

Ako ukrstimo podatke 4zida.rs i RGZ-a vidimo da je prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na opštini Savski venac čak viša nego prosečna oglašavana cena – 3.046 evra/m2 (prodajna) prema 2.691 evro/m2 (oglašavana).

Na osnovu ovoga možemo zaključiti da se najluksuzniji stanovi ponekad i ne oglašavaju u oglasnicima, nego se njihova prodaja vrši direktno.

Ovakvih stanova na tržištu nema mnogo, ali u konačnom zbiru značajno utiču na statistiku, jer je cena njihovog kvadrata ponekad i duplo viša nego što je prosek na toj opštini.

A šta zapravo mora da ima nekretnina koja nosi pridev "lux"?

Nije samo kvadratura uslov da neka nekretnina bude luksuzna, pogotovo ako uzmemo u obzir da se određen broj ovih nekretnina, pogotovo kuća u Beogradu, nalazi u priradskim opštinama, gde je kvadrat jeftiniji, a nekretnine su obično manje luksuzne od onih koje se nalaze na Dedinju ili Senjaku.

Cena luksuznih stanova kreće se od 3000 evra/m2, pa naviše, a kvadrat luksuznih kuća često košta i po 5 000 evra ili više. Luksuzne kuće često imaju veliko dvorište i zatvorene ili otvorene bazene, a ako su u pitanju stanovi, često imaju džakuzi na terasi - kaže za Telegraf Biznis Jasmina Dražić.

U sklopu luks objekta obično možemo naći prostorije za vežbanje ili relaksaciju (kućni bioskop ili bilijar), sobe pretvorene u garderobere, radne kabinete ili prijemne sob.

Luksuzne kuće najčešće imaju garaže u koje stane nekoliko vozila, a neke kuće imaju i dodatnu kuću u dvorištu koja je predviđena za život posluge, objašnjava naša sagovornica.

I dok se pod pojmom „salonac“ podrazumeva nekretnina u starogradnji, visokih plafona i kružnog rasporeda prostorija, penthausi su najčešće stanovi u novijoj gradnji, koji se nalaze na vrhu zgrada i najčešće imaju velike terase sa lepim pogledom.

(Telegraf Biznis)