5 odlika koje utiču na cenu stana: Novi beogradski kvartovi sve više liče na rizorte

Prema aktuelnim podacima RGZ-a, cena stambenog kvadrata u glavnom gradu Srbije samo što nije premašila 2.000 evra

Foto: Freepik

Raštrkane zgrade, one koje "štrče" po fasadi, visini i načinu gradnje, te se ne uklapaju u postojeći ambijent - ma kako kvalitetne ili moderne bile, više nisu top trend. Ideja investitora se sada, mahom, bazira na izgradnji čitavih "gradića", odnosno kompleksa koji nude sve i vizuelno podsećaju na svetske rizorte.

Takva naselja imaju svoju klijentelu, pre svega, onu s jačom platežnom moći, jer ne nude samo stambenu jedinicu već i neke druge beneficije: osigurano okruženje (uglavnom ušuškano, zatvoreno), nadzorne sisteme iz bezbednosnih razloga (obezbeđenje, kamere), zatim zelenilo koje uređuju profesionalne agencije, uslužne objekte, razne ustanove.

Ako ovih dana tražite stan na Novom Beogradu, Vračaru, Savskom vencu, Paliluli, gde možemo sresti takve vrste kvartova, onda obratite pažnju na ovih 5 odlika koje se cene i podižu vrednost nekretnine.

Miran kraj, pun zelenila, a blizu centra, jedna je od karakteristika, a dobar primer za to je Lekino brdo. Ovaj deo grada je dovoljno udaljen od centralnih zbivanja i gungule, a opet - odlično povezan i snabdeven. Poslednjih godina baš tu, i generalno oko Južnog bulevara, zgrade niču maltene kao "pečurke posle kiše", dok vrednost stanova neprestano raste.

"Priprema, pozor, sad" je geslo kojim bismo mogli opisati neke danas aktuelne delove Beograda, u kontekstu dobre pripreme i organizacije, odnosno planiranja prostora i mesta za bezbedno i lagodno stanovanje. Šta to znači? Stanovi imaju barem jedno garažno mesto, prate se svetski standardi u smislu uređenja, kao i protokoli vezani za obnovljive izvore. Doduše, uz nekretninu je potrebno doplatiti za garažu, ali ko je spreman da plati za stan u elitnijem kvartu - retko pravi pitanje.

Konkretno na Lekinom brdu, garaža od 20-ak kvadrata košta oko 18.000 evra.

Foto: Shutterstock

Treća bitna odlika vezana je za sam stan, a odnosi se na spratnost, osvetljenje, uređenost. Idealni spratovi su 1, 2. i 3, premda je ovaj srednji najviše na ceni. Takođe, kupcima je važno prirodno osvetljenje, a terase se sve češće prave kaskadno, kako ne bi došlo do zaklanjanja pogleda, odnosno kako bi neke bile što ušuškanije (vetar itd). Panoramski pogled je dodatni bonus.

Vrtić, škola, ambulanta, saloni, ordinacije, prehrambene prodavnice i tome slično, na 200 do 500 metara od stana su 4. važna karakteristika koja prati najtraženije beogradske stanove danas. Tako nešto je, zapravo, moguće izvesti - tako da svi stanari budu zadovoljni - samo ako se prave izolovani kvartovi, kao što rekosmo, nalik na rizorte. U njima bi trebalo da se nalazi sve što prosečnom čoveku danas treba, tako da do bitnih objekata može stići brzo i lako, uglavnom peške.

Za neke kupce i standarde prošlo je vreme stanova u kojima, recimo, veš mašina stoji u kupatilu, a gosti koriste toalet koji i domaćini. Drugim rečima, prave se tzv. "tehničke prostorije" za uređaje poput veš mašine, odvojene sobe za sušenje veša, zatim gostinjski toalet, spavaći blokovi sa dve odvojene sobe, kupatila unutar spavaćih soba itd. Osim toga, akcenat je na prostranim tersama, jer je jasno da premale terase gotovo da nemaju smisao.

Video: Gradilište Vračar, snimak sa lica mesta: Koliko su naši neimari sigurni na gradilištima?

(Telegraf Biznis)