Koliko su sigurne zgrade u Beogradu od zemljotresa: Ovaj deo grada je u najvećem riziku

Nalazimo se u 6. zoni Rihtera po intenzitetu zemljotresa, kaže naš sagovornik

Sinoć, 20 minuta posle ponoći, Srbiju je zadesio zemljotres jačine 4,1 stepen Rihterove skale, prema podacima sa sajta Republičkog seizmološkog zavoda, sa epicentrom nekoliko kilometara od Kragujevca.

Zemljotres se, međutim, osetio i u Topoli, Kraljevu, ali i u Beogradu.

Teme za vas

To nas je, između ostalog, navelo da se zapitamo koliko su sigurne stambene jedinice u kojima živimo. Sa fokusom na prestonicu, pitali smo Gorana Rodića iz Građevinske direkcije Srbije, koji delovi grada su u najvećem riziku od posledica zemljotresa, odnosno kakav tip objekata.

"Sve objekte koji su građeni legalno, sa građevinskom dozvolom, gde je postojao nadzor nad izvođačem, odnosno gde ih je investitor nadzirao, zatim, tamo gde su urbanisti uradili plan detaljne regulacije: razmak između objekata, adekvatno urađena geo mehanika, seizmičke zone koje je dao Zavod (sa primenjivanim koeficijentima u fazi projektovanja) - možemo smatrati dosta bezbednim. Drugim rečima, dobili su upotrebnu dozvolu, građeni su po svim pravilima i propisima", kaže naš sagovornik.

Rodić dalje dodaje da se mi nalazimo u 6. zoni Rihtera po intenzitetu zemljotresa.

- Ne daj Bože da dođe do tog nivoa intenziteta, bilo bi dosta velikih problema. Ali da se vratimo na pitanje. Za sve druge objekte, koji spadaju pod pojam "divlje gradnje", ne možemo da garantujemo. Evo na primer, sigurni su objekti koje je radio Energoprojekt, takođe i oni koje je radila Građevinska direkcija, onda, sve firme koje su prepoznatljive, rade legalno, one daju i kvalitet i sigurnost - ističe Rodić za Telegraf Biznis.

Dodaje da, ipak, postoji masa objekata (tzv. divlja gradnja) koji su vrlo problematični.

- Imate divlja naselja, poput kvarta Veljko Vlahović, gde nije bilo urbanizma, nadzora. Te objekte treba izbegavati za kupovinu, njih država treba da prekontroliše: da li su uopšte statički ispravni; ako nisu, onda treba da se sruše i da se ljudi ne useljavaju. Mogu da nanesu veliku štetu, jer kupac nema nikakvu garanciju - objašnjava nam ovaj stručnjak iz Građevinske direkcije Srbije.

To su, kaže, zgrade gde se stanovi kupuju za manje pare, dok traje faza ozakonjenja objekta, a pitanje je da li iko kontroliše projektnu dokumentaciju, da li pregleda konstrukciju objekta, kvalitet izvedenih radova... Dalje ističe da su sigurne samo proverene firme i velike projektne kuće.

- Imate divlje projektante koji mnogo toga propuste. Gde god se štedelo, da bi se uzelo što više para, to je problematično - kaže Rodić za Telegraf Biznis i fokusira se na ostale problematične delove u Beogradu.

- Što se tiče samog Beograda, ugroženiji su stariji delovi, jer u vreme kada su zidane te zgrade, nije postojao zakon o seizmici, odnosno o zemljotresima. To je usledilo tek nakon zemljotresa u Skoplju. Tu, možda, jesu masivniji objekti, građeni sigurnije, ali su dosta stari. Recimo, takav je slučaj sa Dorćolom, starijim delom Zemuna... - objašnjava Rodić i navodi da se "ne moraju praviti novi objekti, već se stari mogu obnoviti, ali za to treba para".

- Mogu se ojačati noseći zidovi, stubovi, stepenište, mogu se produbiti temelji, postoje razne vrste rešenja - zaključuje naš sagovornik na samom kraju razgovora.

(Telegraf Biznis)