Prodaju podrum na Vračaru za 50.000 evra: Da li biste kupili ovu "svetlu" garsonjeru?
I društvene mreže često služe za oglašavanje stanova
Cene nekretnina u Srbiji u poslednjih godinu dana su dosta porasle, pa cena kvadrata na periferiji Beograda sada dostiže i do 1.300 evra, dok cene novogradnje u centru grada idu do 3.500 evra po kvadratu.
Takav rast cena je drastičan ako se uporedi sa periodom od pre pet do šest godina kada je kvadrat stanova na periferiji prestonice kosstao do 800 evra.
Povećanoj kupovini nekretnina u zemlji doprinele su i rekordno niske kamatne stope na stambene kredite poslednjih nekoliko godina, ali i interesovanje stranih državljana koji nekretnine vide kao ulaganje.
Cene nekretnina mogu da osciliraju, ali novac uložen u nekretnine uvek može da se povrati, ako ne i da se zaradi, s obzirom na trenutni rast cena stanova u zemlji.
I to naravno pojedini koriste, kako na ceni kvadrata za prodaju, tako i za izdavanje. Svedoci smo da su društvene mreže prepune oglasa stanova za koje s pravom možemo da se pitamo da li su zaista prostor za život.
Društvene mreže često služe za oglašavanje stanova koji se iznajmljuju, a za to čak postoje i posebne grupe. Tako je na jednoj oglašen stan za izdavanje u Novom Sadu, a opis vlasnika stana razbesneo je javnost u Srbiji. U njemu se navodi da se u Radničkoj ulici izdaje stan od 35 kvadrata.
Mi smo našli i jednu garsonjeru koja je praktično u podrumu. Iako se oglašena garsonjera nalazi na Vračaru, činjenica da je u suterenu.
Košta 50.000 evra, ima 14 kvadrta. To znači da je po vadratu cene čak 3.500 evra. Ako joj nešto ide u prilog, jeste to da je renovirana i sređena i "dvorišno orjentisana".
Inače, prosečno vreme oglašavanja stanova za izdavanje, ako posmatramo celu opštinu Beograd je 17 dana. To znači da vlasnici prosečno čekaju malo duže od dve nedelje pre nego što stan zakupi stanar.
Sve veći troškovi života, koji dolaze kao posledica korona krize i rusko-ukrajinskog sukoba, primoravaju brojne ljude da se presele kod svojih roditelja.
Za Srbiju, to i nije tako neobično, budući da se dobar broj onih koji rade, a imaju više od 20 ili 30 godina - još nije osamostalio ili poželeo da napusti roditeljsko gnezdo, ali za SAD - ovo jeste presedan. Tamo deca nakon srednje škole mahom idu na koledže/u kampuse, i odvajaju se od roditelja trajno. Opširnije čitajte u našem posebnom tekstu.
(Telegraf Biznis)