Zašto je 2025. najskuplja godina za kupovinu stana u Srbiji u poslednjoj deceniji?

Za veliki broj mladih ljudi u Srbiji, samostalni život i dalje ostaje nedostižan ideal, najčešće zbog visokih cena nekretnina, niskih plata i strožih bankarskih uslova za odobravanje stambenih kredita.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna cena kvadrata novogradnje u Beogradu u 2024. iznosila je 2.310 evra, dok je u Novom Sadu iznosila oko 1.660 evra. U međuvremenu, prosečna neto plata u Srbiji krajem iste godine iznosila je oko 840 evra.

Teme za vas

“Za dvosoban stan od 50 kvadrata u Beogradu, potrebno je oko 115.000 evra. Sa ovim platama, većini mladih je to potpuno nedostižno bez pomoći roditelja ili nasledstva,” kaže Miloš Stevanović, agent za nekretnine iz Beograda.

Banke traže sigurnost – ali je mladi često nemaju

Komplikovanost procedura dodatno otežava stvari. Banke sve češće zahtevaju stalno zaposlenje, određeni nivo učešća (najčešće 20%), kao i dva ili više žiranata.

“Kredit jeste teoretski dostupan, ali u praksi većina mladih ne može da ispuni sve uslove. Čak i kada imaš stalni posao, ako je plata ispod proseka – banka procenjuje da nisi kreditno sposoban,” navodi Jelena Vasić, finansijska savetnica iz Novog Sada.

Sve više podstanara, sve manje planiranja budućnosti

Kako pokazuje istraživanje NALED-a, više od 55% mladih u Srbiji između 25 i 35 godina i dalje živi sa roditeljima. Samo 17% njih uspeva da samostalno otplati stambeni kredit.

“Ne mogu da planiram brak ili decu dok nemam rešeno stambeno pitanje. A kako stvari stoje, neću ga imati još godinama,” kaže Ana (29), farmaceutkinja iz Niša.

Uporedni podaci: Gde je lakše doći do stana?

U poređenju sa državama regiona:

- U Hrvatskoj, prosečna plata je viša (oko 1.120 evra), ali su i cene stanova skuplje – prosečno 2.700 evra po kvadratu u Zagrebu.

- U Bugarskoj, prosečan kvadrat u Sofiji iznosi oko 1.500 evra, dok je plata nešto niža nego u Srbiji.

- U Mađarskoj, prosečna plata je oko 1.200 evra, a kvadrat u Budimpešti kreće se oko 2.300 evra.

Problem koji raste tiho

Dok se o natalitetu i emigraciji često govori u medijima, stambeno pitanje mladih ostaje potisnuto, iako je jedan od glavnih faktora zbog kojeg mladi odlažu osamostaljenje, brak i roditeljstvo.

“Bez sistemskog rešenja za stambeno pitanje mladih, svi drugi demografski podsticaji ostaju polovični,” zaključuje Dragan Gajić, istraživač demografskih trendova pri Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

(Telegraf Biznis)