Širi se karta na kojoj je Hrvatska u nezavidnoj situaciji, javili se Srbi: "To je strašno što rade"

Brojni mladi Hrvati napustili su zemlju zbog skupih nekretnina i otišli trbuhom za kruhom u druge evropske zemlje. Ipak, sudeći prema karti objavljenoj na Redditu, koja prikazuje prosečne cene stanova po kvadratnom metru u evropskim gradovima tokom prošle godine, Zagreb zapravo i nije toliko skup, iako jeste nešto skuplji od gradova bivše Jugoslavije.

Naime, prema toj karti, prosečna cena kvadrata stana u hrvatskoj prestonici iznosila je 2.917 evra, što je znatno više u poređenju s većinom glavnih gradova bivše Jugoslavije.

Teme za vas

U Beogradu je prosečna cena kvadrata 2.220 evra, u Sarajevu 1.980 evra, dok je u Podgorici nešto niža, 2.066 evra. Skoplje je još povoljnije s prosekom od 1.670 evra, u Prištini je oko 1.600 evra, a u Tirani 1.703 evra. Ljubljana, s druge strane, prednjači u regionu s prosečnom cenom kvadrata od 4.500 evra, gotovo duplo više nego u Zagrebu.

Najgore u Švajcarskoj

Uprkos velikom rastu cena, Hrvatska još uvek nije među najskupljima u Evropi. U švajcarskom Cirihu prosečna cena kvadrata dostiže čak 18.112 evra, u Parizu 9.530 evra, a u Londonu 9.296 evra. Nimalo bolja situacija nije ni u Minhenu (10.900 evra), Amsterdamu (8.350 evra) ili Stokholmu (7.816 evra). Poređenja radi, cene u Zagrebu i do šest puta su niže nego u najskupljim evropskim gradovima.

Mnogi korisnici Reddita komentarisali su da problem nije samo u cenama nekretnina, već u nečemu o čemu se ređe govori: "Nije stvar samo u rastu cena, već i u tome što plate ne rastu kada se uzme u obzir inflacija. Već sada u nekim obalnim županijama više od polovine nekretnina kupuju stranci.

To znači da domaće stanovništvo nema izbora osim da ima manje dece i da odlaže rađanje, kako bi zadržalo približno isti životni standard. Još je veći problem to što je dobar deo tih stranaca u penziji ili pred penzijom. To znači dodatno opterećenje infrastrukture i zdravstva, a malo prihoda za državni i lokalni budžet."

Teško i u Srbiji

U diskusiji se javio i jedan korisnik iz Srbije, koji se požalio na tešku situaciju u glavnom gradu.

"U Srbiji ne postoje investicioni fondovi, nema opcija za ulaganje, pa svako ko ima višak novca ulaže u nekretnine. Pola Beograda zjapi prazno, izgrade zgradu od 50 spratova i pola stanova ostane neprodato. Tek poneko izdaje kancelarije ili stanove pretvorene u poslovni prostor. Strašno."

Drugi korisnici isticali su da nema smisla kupovati stanove u glavnim gradovima kada se, na pola sata ili sat vožnje od metropole, mogu naći kuće po višestruko nižim cenama.

"Smešno mi je gledati kako se ljudi žale na cene stanova u metropolama, dok se u selima kuće prodaju praktično za siću. Čak i u manjim mestima može se pronaći ogromna kuća s dvorištem, po ceni manjoj od garsonjere u gradu."

"Nećeš verovati, ali takva je situacija i u većini drugih zemalja Evropske unije. Neverovatno je da je kuća u nekom selu u Pirinejskim Alpima, gde ni Bog više ne svraća, jeftinija nego u centru Madrida... Ko bi rekao", napisao je jedan komentator.

Visoke cene

"Na selu, 15 minuta od grada, kvalitet života je otprilike osam puta bolji nego u kartonskoj kutiji od 60 kvadrata u nekom neboderu."

"Švajcarski gradovi i dalje su u vrhu liste deset najskupljih u Evropi kada je reč o cenama nekretnina", pokazuju podaci Dojče banke.

Prosečna tržišna cena kvadrata u centru Ciriha ove godine iznosila je čak 20.350 evra, zbog čega se taj grad našao na prvom mestu liste, prenosi Capital.ba.

Na drugom mestu je Ženeva s prosečnom cenom od 18.270 evra po kvadratu, dok je London treći s 17.810 evra. Slede Pariz, Minhen i Luksemburg, koji su takođe u vrhu najskupljih tržišta nekretnina u Evropi. Među gradovima s nešto nižim, ali i dalje veoma visokim cenama nalaze se Stokholm, Beč, Amsterdam i Oslo.

"Pre mesec dana prosečna cena u Zagrebu bila je skoro 4.400 evra, ova lista je prilično zastarela", zaključio je jedan korisnik.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)