Dvorac u Zagorju na aukciji zbog dugova: Palata iz 1839. traži novog vlasnika, ovo je cena

Zbog nepodmirenih obaveza vlasnika, zagorski dvorac Vižovlje trenutno se našao na dobošu koji sprovodi Fina (Finansijska agencija). Procenjena vrednost iznosi 1,82 miliona evra (214.760.000 dinara), dok je početna prodajna cena spuštena na 1,46 miliona evra (172.280.000 dinara).

Reč je o dvorcu smeštenom u mestu Vižovlje, nedaleko od Zaboka, koji je u javnosti poznat i pod nazivom dvorac Galjuf. Kako piše Forbs, nekretnina je jedna od aktivnih stavki na Fininoj aukciji, a razlog prodaje leži u dugovima dvojice suvlasnika – Zlatka Špiljara i Danijela Oskara Špiljara.

Teme za vas

Prema podacima iz katastra, suvlasnici su još 2005. godine podigli kredit u Privrednoj banci Zagreb u iznosu od 370.000 švajcarskih franaka (oko 44.400.000 dinara), pri čemu je dvorac poslužio kao sredstvo obezbeđenja. Budući da banka sada pokušava da naplati potraživanje kroz prodaju nekretnine, jasno je da dug nije podmiren.

Fotografije dostupne u oglasu sugerišu da je objekat očuvan i u relativno dobrom stanju. Uprkos tome, interes kupaca za sada izostaje – niko nije uplatio jemstvo potrebno za učešće na aukciji. To po pravilu znači da ponude neće biti, pa se očekuje novo oglašavanje uz dodatno sniženu cenu. Važno je napomenuti da se okolno zemljište – pašnjaci i oranice – prodaje zasebno, kroz odvojene aukcije.

Dvorac je sagradila plemićka porodica Galjuf u prvoj polovini 19. veka, a danas uživa status zaštićenog kulturnog dobra. Iako ga lokalno stanovništvo naziva dvorcem, objekat površine 309 kvadratnih metara po svojoj tipologiji zapravo više odgovara kategoriji kurije nego klasičnog feudalnog dvorca.

Kako navodi Turistička zajednica Biser Zagorja, dvorac Vižovlje na području opštine Veliko Trgovišće predstavlja zaštićeno kulturno dobro podignuto u prvoj polovini 19. veka. Građevina je pravougaone osnove, sa dužim fasadama orijentisanim prema zapadu i istoku, oblikovanim u sedam osa. Natkrivena je dvovodnim krovom pokrivenim biber-crepom, a zbog smeštaja na kosom terenu zapadna strana ima jedan sprat, dok je istočna razvedena na dva.

Fasade su decentno ukrašene profilacijama iznad prozora, dok se na istočnoj fasadi ističe središnji rizalit naglašen ugaonom rustikom. Zapadna, ujedno i glavna fasada, podeljena je na dva nivoa sa sedam prozorskih osa i istaknutom altanom (balkonom) sa kovanom ogradom. Upravo se ispod nje nalazi reprezentativni ulaz, naglašen bogato oblikovanim kamenim okvirom u koji je uklesana godina 1839.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)