Osvrt na početak pandemije: Šta se gde najviše kupovalo i da li je bilo razloga za to?
Zanimljivo, ali ljudi iz različitih delova sveta nisu reagovali isto na krizu, kada je reč o nabavci potrebnih stvari
Dok mnogi i dalje tvrde da je pomamu za nekim proizvodima iz supermarketa teško objasniti, činjenica je da su ljudi očigledno smatrali da su im toalet papir, brašno, crni čaj prekopotrebni. Navike u kupovini nisu iste svuda u svetu, pa tako možemo da primetimo ove razlike.
Kada se malo osvrnemo na početak, odnosno polovinu marta, kada je u većini zemalja uvedeno vanredno stanje, uočićemo da su police mahnito počele da se prazne. Neke zemlje su imale dovoljno zaliha, a neke su uložile napore da ljudima obezbede tražene proizvode.
SAD su prednjačile po kupovini toalet papira, dok se u Meksiku najviše kupovalo pivo. Međutim, onda su tamošnje vlasti zabranile rad kompaniji koja proizvodi čuveno pivo Korona, jer ono ne spada u "esencijalne proizvode". Tamo se masovno pazarila i tekila.
U ime piva Korona osvanuo je heštag na Tviteru: #ConLaCervezaNo ili "Ne dirajte pivo".
U Argentini ljudi su dali primat jajima, koja su odmah poskupela kako je tražnja rasla. Primera radi, koštala su oko 2,35 američkih dolara, a onda im se cena popela na 3,52 dolara. I dok su stanovnici američkog kontinenta mislili na hranu i higijenu, Australijanci su uređivali bašte, pa je tako tamo zabeležen rast prodaje kada je reč o svim vrstama biljaka.
Daleki Afganistan je ove 2020. zabeležio nestašicu crnog čaja, zbog njegovih lekovitih svojstava. Oni zaista veruju da je ova vrsta čaja lek protiv korone, što je, naravno, uvećalo cenu 3 puta. Francuzi su malo poverenja ukazali čaju, a smatrali su da im je u ovim kriznim vremenima najpotrebnije brašno.
Šri Lanka je zabranila prodaju alkohola i cigareta od 20. marta, kako se ljudi ne bi odavali porocima dok su u karantinu, ali je to onda podstaklo kućne destilerije, odnosno kupovinu šećera. Zanimljivo, u Iraku su sedenje kod kuće, nervoza i gledanje televizije učinili svoje, pa su tako planule semenke.
Rusi i Bugari su masovno kupovali med i đumbir, koji se sada i kod nas traži pa dostiže cenu do 1.200 dinara po kilogramu. Kod nas se u početku najviše kupovalo brašno, kvasac, toalet papir. Tunižani su, s druge strane, poverenje poklonili belom luku, kao leku protiv korone.
U španskim i grčkim supermarketima dolazilo je do nestašice brašna, čokolade i kvasca, a u Rumuniji su počele da kolaju priče o "dilerima kvasca" koji se "bogate" usred korone. Osvanuli su čak i lažni oglasi, s ciljem da nasmeju narod, u kojima "ljudi daju stan za pola kile kvasca".
(Telegraf Biznis)