Ove dve oznake na ambalaži proizvoda odmah dižu cenu. Kupci dalje i ne čitaju sastav

Amerikanci su masovno počeli da prave redove u marketima, jer sada sami spremaju hranu kod kuće, pa su se neke studije podrobnije pozabavile njihovim navikama i rutinama u kupovini

Svi smo napravili bezbroj svakodnevnih promena u načinu života nakon pandemije. Jedna od njih se odnosi na odlazak u restorane, bez obzira što su otvoreni i rade ustaljeno. Iako bašte i prostorije lokala nisu prazne, ipak se ljudi sada ređe odlučuju da ih posete.

Teme za vas

Širom sveta je obedovanje "napolju" u poslednje vreme ne samo postao rizik, već i "luksuzni hobi", s obzirom na rastuće cene hrane i pića u najvećim svetskim metropolama. Umesto da svaki vikend "tanje" svoj budžet, potrošači se odlučuju da kupuju i sami spremaju hranu. Ali, samo jedna osoba od četiri, gaji zdrave navike.

Istraživanje kompanije "Nielsen" kaže da 54% Amerikanaca sada kuva više nego pre pandemije. Osim toga, kupovina hrane u samoposluzi može biti pozitivna i zdrava promena koja može znatno poboljšati vaš način ishrane - ali, samo ako čitate deklaraciju i pratite nutritivne vrednosti.

Problem sa hranom iz restorana je taj što ona prvoklasna - mnogo košta, i većina je ne može priuštiti. Umesto toga, potrošači jedu burgere, pice, generalno brzu hranu, kao i onu prženu više puta u istom ulju i tome slično. Iako Amerikanci sada češće spremaju obroke sami, novi podaci pokazuju da većina kupaca i dalje zatvara oči pred onim što pakuje u svoja kolica, a potom "u telo".

To znači da svaka četvrta osoba čita šta piše na ambalaži proizvoda, što je samo 25 odsto američke populacije, a ni širom sveta - ta slika nije mnogo pozitivnija. Kupci uglavnom navode da nemaju vremena za to, dok se, sa druge strane, "svakako ne razumeju u proučavanje namirnica, pa im je svejedno".

Ipak, nije sve tako crno. Najmanje je onih koji baš nikada ne čitaju sastav proizvoda (0,5 odsto), zatim slede oni koji retko to rade - 5 odsto, potom kupci koji ponekad obraćaju pažnju na ono što piše na ambalaži (24,5 procenata), dok je, na sreću, najviše onih koji uglavnom obrate pažnju na sastav, ali ne uvek - njih je 45%.

Zanimljivo je i kako sama ambalaža deluje na potrošače: 47% kupaca poseže sa brendom (proizvodom) sa kojim nisu upoznati, samo zbog izgleda pakovanja; 64 odsto njih je platilo neki proizvod više, samo zato što imaju "popularnu oznaku" na pakovanju, na primer "organic" ili "GMO-free".

Kako se dalje navodi, 49,5 odsto kupaca smatra da je na ambalaži proizvoda najvažniji spisak sastojaka.

(Telegraf Biznis)