Dan je štednje: Imate li vi vaš štek i da li znate šta se danas najviše isplati?

Iako raste štednja iz godine u godinu, činjenica je da još nemamo razvijenu kulturu štednje, a mnogi nisu nisu informisani o svim načinima na koje mogu da uvećaju sumu svog novca

Svetski dan štednje, ustanovljen 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, obeležava se danas u Srbiji. Na ovaj dan je na skupu bankara osnovan Međunarodni institut za štednju i ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada na razne načine obeležavaju banke i finansijske institucije.

Teme za vas

Tog dana i tokom Nedelje štednje koja traje prve sedmice novembra, banke i finansijske institucije u Srbiji utrkuju se da ponude građanima što veće povlastice i usluge da bi ih privukli da štede.

Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva.

Ipak, činjenica je da još nemamo razvijenu kulturu štednje, a mnogi nisu nisu informisani o svim načinima na koje mogu da uvećaju sumu svog novca.

Narodna Banka Srbije je i ove godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje koja još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.

Rast dinarske štednje stanovništa u 2020. godini je 13 procenata odnosno 10 milijardi dinara, dok je devizna štednja povećana za 0,4 milijarde evra, što je 3,7 procenata.

Ukupna dinarska štednja, prema poslednjim podacima, iznosi gotovo 90 milijardi dinara, što je preko pet puta više u poređenju sa krajem 2012. godine.

Od oktobra prošle godine štednja u domaćoj valuti povećana za oko 20 procenata, dok je ukupno povećanje u 2019. godini bilo 30 procenata, odnosno 18,5 milijardi dinara.

NBS ističe da prosečan godišnji rast dinarske štednje u od 2013. godine iznosi 25 procenata, što znači da se štednja u domaćoj valuti povećava ubrzano - za četvrtinu u proseku svake godine u poslednjih osam godina.

Prema poslednjim podacima, devizna štednja stanovništva dostigla je 11,2 milijarde evra, a samo prošle godine ona je povećana za 0,8 milijardi evra.

- Aktuelna kriza ponovo nas je podsetila koliko je važno štedeti u kontinuitetu. Sada, možda više nego ikada ranije, dolazi do izražaja značaj štednje u domaćoj valuti. Svake godine na Svetski dan štednje pravi je trenutak da se ukaže na važnost štednje, kako za pojedinca, tako i za ekonomiju u celini - ocenila je NBS.

Dinar donese dva, evo baš i ne 

U analizi isplativosti štednje koju je predstavila NBS je potvrđeno da je dinarska štednja isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.

Navodi se da štediša koji je pre godinu dana položio na štednju 100.000 dinara dobija oko 2.200 dinara više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu oročio na godinu dana 850 evra što je bila protivvrednost iznosa od 100.000 dinara.

NBS navodi da je to rezultat ocuvane monetarne i finansijske stabilnosti, relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljnijeg poreskog tretmana dinarske štednje - jer se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, kao i mera donetih u periodu pandemije koje su doprinele nastavku očuvanja makroekonomske stabilnosti.

Saopšteno je da je analizom utvrđeno i da je dinarska isplatljivija od štednje u devizama i u oročavanjima dužim i kraćim od godinu dana.

Kod dvogodišnjih oročavanja dinarska je bila isplatljivija od štednje u evrima u svim periodima u poslednjih osam godina, dok je kod tromesečnih oročavanja to bilo u 90 odsto slučajeva.

Dodaje se da to govori da dugoročna monetarna i finansijska stabilnost koje godinama obezbeđuje NBS daju sigurnost građanima da štede u domaćoj valuti bez bojazni da će biti umanjena realna vrednost njihovih uloga, odnosno zarade koju ostvare po osnovu dinarske štednje.

NBS navodi da je Srbija tokom globalne krize izazvane korona virusom uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost zahvaljujući sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera.

Odgovorite nam u našoj anketi: Da li i koliko štedite?

(V.B.)