Sumanuto visoke cene TREŠANJA u Hrvatskoj pokrenule lavinu u celom regionu: "Ljudi, ovo nema ko da plati!"

S dolaskom leta, cene hrane u Hrvatskoj ponovo kreću u ubrzani rast. Prema rečima ekonomskog analitičara Damira Novotnog, razlog nije samo inflacija, već i sezonski pritisak koji stvara dolazak velikog broja turista.

„Ne smemo zaboraviti da naše tržište nije samo 3,7 miliona stanovnika, već i 20 miliona turista koji svake godine dolaze na Jadran. Oni značajno povećavaju potražnju za hranom. Svi žele više turista, ali mi nemamo dovoljno domaće hrane i moramo je uvoziti, što dodatno povećava troškove“, ističe Novotny.

Teme za vas

Hrana putuje hiljadama kilometara – pa ko to da plati?

On naglašava da uvoz hrane znatno utiče na konačnu cenu:
„Mi moramo kupovati proizvode koje svakodnevno konzumiramo, a koji putuju hiljadama kilometara dok ne stignu do Hrvatske. Troškovi prevoza, skladištenja i carine rastu – i logično je da ta hrana bude skuplja.“

S obzirom na to da je prvi udarni vikend turističke sezone zakazan za 5. jul, građani bi trebalo da se pripreme na nove cenovne udare, posebno u priobalju i većim gradovima, prenosi Dnevno.hr.

Trešnje kao luksuz – nema ko da ih bere! 

U Puli, kilogram trešanja na pijaci već sada košta 8 evra.

„Trešnju je teško ubrati – bere se po jedna, pa treba mnogo vremena da se napuni gajbica. Da bi se nabrale 2–3 gajbe dnevno, treba nas osmoro. Mnogo se truda ulaže, a ljudi to ne vide – misle da je trešnja nešto što raste samo od sebe“, kaže Klaudija, prodavačica iz Kaldira, za HRT.

„Mislim da je cena realna, kad se uzme u obzir ulaganje, vremenske prilike i najgore – nedostatak radne snage. Nema ko da bere!“, dodaje Drago, prodavac iz Pule.

Uporedili cene s Poljskom: Kod nas je sve skuplje

„Vratio sam se upravo iz Poljske – tamo je sve nešto jeftinije. Jagode su iste cene kao ovde, ali su naše ipak malo slađe. Generalno, voće, povrće, sve prehrambene namirnice su napolju jeftinije. Mi moramo da se prilagodimo ovoj situaciji“, kaže jedan kupac na pulskoj pijaci.

Druga gospođa dodaje: „Nije problem što su cene visoke – problem je što su naše plate male. A o penzijama da i ne govorim.“

Zajednički problem Balkana: Skupa hrana, a prazni novčanici

Iako se ovaj primer odnosi na Hrvatsku, identičan scenario se već oseća i u Srbiji. Visoke cene sezonskog voća, uvozne robe i sve izraženiji nedostatak domaće proizvodnje – gurnuće potrošače u još jedan težak letnji udar na budžet. A dok turisti dolaze – građani sve češće odlaze do granice da bi kupovali jeftinije.

(Telegraf Biznis)