Novi način plaćanja u trgovinama ubrzano osvaja svet, a Hrvati su ga prvi probali: Struka ima 2 zamerke

U Hrvatskoj gotovo da ne postoji prodavnica tehničke robe, odeće ili obuće u kojoj vam prodavac neće ponuditi da robu kupite na rate. Kupovina na rate toliko je ukorenjena u domaću potrošačku kulturu da nije neobično ni kada neko plati namirnice na nekoliko mesečnih rata. Stariji se sećaju vremena kada su se prikupljali čekovi kako bi se svaka veća kupovina podelila na nekoliko obroka.

Sada taj trend, koji u Hrvatskoj postoji decenijama, osvaja i svetska tržišta, ali pod novim imenom i u novoj tehnološkoj formi: Buy Now, Pay Later (BNPL), odnosno "kupi odmah, plati kasnije", piše The Economist.

Teme za vas

Ovaj model kupovine sve je rasprostranjeniji u mnogim zemljama, iako nije bez kritika. Dok ga neki ismevaju, posebno kada se koristi u restoranima, nazivajući ga apsurdnim oblikom konzumerizma, drugi ga optužuju za eksploataciju potrošača i podsticanje zaduživanja. Ipak, uprkos takvim stavovima, BNPL se nezaustavljivo širi, prenosi hrvatski portal Dnevno.

Plaćanje u ratama bez kamata

Prema podacima američke platne kompanije Worldpay, kupovina putem BNPL modela dostigla je prošle godine vrednost od 342 milijarde dolara, dok je pre deset godina iznosila svega dve milijarde. Ogroman rast privlači i najveće aktere iz finansijskog sektora.

Tako tradicionalne finansijske institucije poput JPMorgan Chase i PayPal ulaze na BNPL tržište, dok istovremeno pioniri tog modela, poput švedske Klarne i američkog Affirm-a, počinju da nude usluge koje su do sada bile rezervisane za banke. Čini se da BNPL možda ima još veći potencijal za kompanije nego za same potrošače.

Na primer, kada kupac uzme proizvod vredan 100 dolara, može odmah platiti samo deo iznosa, dok ostatak otplaćuje kroz nekoliko rata, najčešće u roku od nekoliko nedelja, i to bez kamata. Puni iznos prodavcu odmah isplaćuje BNPL provajder, poput Klarne ili Affirm-a, a kupac zatim u ratama otplaćuje dug.

Mladi češće kupuju na rate

Prihod BNPL kompanija dolazi iz naknada koje naplaćuju trgovcima, i/ili krajnjim korisnicima. Ipak, trgovcima se ovaj model itekako isplati: istraživanja pokazuju da korisnici BNPL usluga troše najmanje 20 odsto više u poređenju sa onima koji ih ne koriste.

U Sjedinjenim Američkim Državama primećuje se generacijski jaz u korišćenju ovog modela. Samo dva odsto bejbi-bumera (rođeni oko 1965. godine), koji su klijenti Bank of America, imaju dug po osnovu BNPL-a, dok taj procenat raste na 10 odsto među milenijalcima (1981–1996) i generacijom Z (1997–2012). Očekuje se da će, kako mlađe generacije sve više budu dominirale tržištem, i BNPL potrošnja dodatno rasti.

Zemlje u kojima je BNPL ranije zaživeo već beleže veću potrošnju tim putem. Tako se u Švedskoj čak 20 odsto internet prodaje ostvaruje BNPL modelom, dok je u SAD-u taj udeo znatno manji – samo jedna od 16 online kupovina.

Ekspanzija tržišta i novi igrači

Kompanije koje nude BNPL usluge niču širom sveta. Klarna, osnovana 2017. godine, jedan je od pionira u ovom sektoru, a njen suosnivač i direktor Sebastijan Sjemijatkovski ima ambiciozan cilj – da Klarnu transformiše u finansijskog asistenta zasnovanog na veštačkoj inteligenciji.

S druge strane, američki Affirm je pre dve godine lansirao debitnu karticu, čije korišćenje ubrzano raste, sada je koristi više od dva miliona korisnika. Oba provajdera, i Klarna i Affirm, integrisani su u digitalne novčanike Epla (Apple) i Gugla (Google).

PayPal, koji je ušao na BNPL tržište pre pet godina, koristi svoje snažne veze s trgovcima kako bi proširio ovu opciju plaćanja. Prošle godine, PayPal je obradio 33 milijarde dolara kroz BNPL model, a taj broj raste po stopi od 20 odsto godišnje.

Kupovina na rate je nova norma

Pored tehnoloških giganata, i brojne banke počinju da nude plaćanje na rate za manje iznose, dok se veliki broj startapova nada da će preoblikovati konzervativno tržište kredita.

Kako tržište sazreva, dolazi i do regulacije. Kreditne agencije planiraju da u budućnosti u kreditne izveštaje uključe i BNPL istoriju potrošnje, što bi moglo dodatno promeniti finansijsku sliku korisnika, piše The Economist.

U svakom slučaju, dok građani Hrvatske već decenijama znaju kako izgleda "kupi sada, plati kasnije", čini se da ostatak sveta tek ulazi u ono što je kod nas već odavno deo svakodnevice, kupovina na rate.

(Telegraf Biznis / Dnevno.hr)