Bez pomoći roditelja i kredita kupio stan od 54 kvadrata: Sve platio u kešu, pa otkrio u čemu je trik

Mnogi od nas mesec započinju s čvrstom odlukom da će ovaj mesec uštedeti barem 10 posto svoje plate, ali često to nije uvek tako jednostavno. Ponekad je problem u previsokim osnovnim troškovima, pa režije, hrana i slično "pojedu" celu platu, a ponekad je problem što previše trošimo na nepotrebne stvari.

Prema nedavnom istraživanju NerdWalleta, čak 90 posto Amerikanaca postavilo je sebi finansijske ciljeve za 2025. godinu. Do juna, oko 37 posto od ukupno 2.090 ispitanih odraslih osoba nije bilo na dobrom putu da ostvari svoj najvažniji finansijski cilj.

Teme za vas

Bihevioralni naučnici poručuju da postoji jednostavan trik koji olakšava postizanje tih ciljeva: postavite cilj i zatim podsetnik da nešto preduzmete, piše CNBC.

Jednostavan pristup štednji

"Kad postavimo ciljeve  i zatim se pobrinemo da postoje podsetnici povezani s tim ciljevima — to može biti neverovatno korisno za štednju", objašnjava Keti Milkman, bihevioralna ekonomistkinja.

Za domaćinstva koja imaju jednostavniji pristup štednji, to može značiti postavljanje podsetnika u kalendaru za uplatu na štednju. Možemo zamoliti banku, finansijskog savetnika, partnera ili cimera da nas podsete na to. Stručnjaci ističu da, kad god je to moguće, automatizujemo štednju.

"Svakog meseca automatski izdvojite jedan određen procenat za štednju", kaže Vendi De La Rosa, bihevioralna naučnica sa Univerziteta Pensilvanija.

Finansijski cilj

Podaci pokazuju da ovaj pasivni pristup "postavi i zaboravi" ljudima pomaže da više uštede jer iskorišćava prirodnu sklonost inerciji, navodi De La Rosa. Čak i mali, redovni automatski transferi mogu biti značajni.

Zalaže se i za to da se u jednom trenutku radi na samo jednom finansijskom cilju, kako se pažnja ne bi razvodnila na previše prioriteta. Na primer, domaćinstva se najpre mogu usredsrediti na stvaranje rezerve za hitne situacije, kaže. Milkman ističe da su takozvani trenuci novog početka često najbolje vreme za postavljanje novog finansijskog cilja.

To su trenuci poput početka nove godine: "Postoje trenuci u našem životu kada smo motivisaniji za promene nego neke nasumične srede", kaže Milkman. "Osećamo mali odmak od toga ko smo bili pre. I to nam daje više optimizma o tome što možemo postići."

Kupio stan bez pomoći roditelja

Da se štednja isplati, pokazao nam je jedan Hrvat koji je bez pomoći mame i tate uspeo ostvariti hrvatski san i kupi stan bez kredita. Za sebe kaže da nije ništa ni pametniji ni sposobniji od drugih, već je samo bio na pravom mestu u pravo vreme.

"Bilo bi glupo lagati i reći da je to zato što sam po nečemu poseban. Pre svega, stan sam kupio kad su cene bile na dnu, tamo 2017. godine pa sam stan od 54 kvadrata platio manje od hiljadu evra po kvadratu. Danas bi taj isti stan platio i tri puta više. To je bila samo stvar toga da sam bio u pravo vreme na pravom mestu, ništa drugo", objašnjava.

"Čim sam dobio prvi posao, počeo sam štedeti za stan. Znao sam da ne želim ceo život živeti u podstanarima, ali i da ne želim dići kredit u banci, pa sam svaku kunu štedeo za kupovinu svog doma", kaže.

Štednja je bila prioritet

Prvi posao je dobio 2006, a da bi uštedeo za stan trebalo mu je 11 godina. Sam priznaje da je možda preterao sa štednjom, ali kupovina stana mu je bila prioritet, a nije imao roditelje koji bi mu pomogli.

"Sve sam štedeo. Nisam trošio na ništa osim na podstanarstvo, hranu, putovanje. Prva mi je plata bila oko 200 evra, ali sam čak i tada uspevao uštedeti trećinu. Tri godine posle došao sam u bolju firmu i plata mi je skočila na 11 hiljada kunam (1.460 evra). Radio sam po 12 sati dnevno, a dve trećine stavljao na stranu", dodaje.

Ovaj diplomirani ekonomista koji sada radi u IT-ju kaže da nije imao nameru banci platiti još jedan stan u kamatama. Svu ušteđevinu je ipak stavljao u banku, jer su u to vreme nudile jako povoljne kamate na štednju.

"Nije mi žao"

"Najviše što sam dobio je bilo pet posto na oročenu štednju na dve godine. Inače mi je većina novca bila na računima s četiri posto kamate. Malo sam i preterao pa sam u jednom trenutku imao i osam oročenih računa", opisuje svoj put do stana.

Na pitanje da li mu je žao što se svega odrekao 11 godina samo radi stana, odgovara:

"Kad vidim svoje prijatelje s kolegama kako sada kupuju stanove po tri puta višoj ceni nego što sam ja to napravio i još daju toliko novca banci, nije mi žao. Da se opet vratim, napravio bih isto. Sad mogu putovati i trošiti novac na gušte, što ne bih mogao da nisam 11 godina štedeo da kupim stan. Vredelo je", zaključuje sagovornik.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)