Kako preživeti januar u Srbiji: Mesec kad je novčanik najtanji, a kalendar najpuniji

Januar je u Srbiji finansijski najduži mesec u godini, iako traje „samo“ 31 dan. Razlog je jednostavan: u njemu se sudaraju dve Nove godine, Božić, nekoliko slava, zimski raspusti, povratak dece u školu i redovni računi, dok su plate u većini firmi isplaćene još do 31. decembra. Rezultat je klasičan balkanski paradoks – najviše troškova onda kada prihoda gotovo da nema.

Januar kao ekonomski šok za kućni budžet

Ako bismo januar posmatrali kao ekonomista, on funkcioniše kao mini-recesija za domaćinstva. Potrošnja je visoka, likvidnost niska, a mogućnosti za dodatni prihod minimalne. Dok su decembar i februar „platežni“ meseci, januar je rupa između dva priliva novca.

Teme za vas

Prosečno domaćinstvo u Srbiji u decembru troši znatno iznad mesečnih primanja, pokloni, slavlja, trpeze, putovanja. Ta potrošnja se ne završava 31. decembra, već se preliva duboko u januar, kada na naplatu dolaze računi, rate kredita, članarine, školski troškovi i grejanje.

Dve Nove godine i više slava - tradicija jača od matematike

Srpski januar je kulturno bogat, ali finansijski brutalan. Prvo dočekujemo „zapadnu“ Novu godinu, zatim pravoslavnu, potom Božić, Svetog Stefana, Svetog Jovana, neretko i još neku porodičnu slavu. Svaki od tih datuma nosi implicitni društveni pritisak da se troši, na hranu, piće, poklone, goste.

Ekonomska računica tu gotovo da ne postoji, jer se troškovi ne posmatraju racionalno već emotivno: „jednom je godišnje“, „šta će ljudi reći“, „red je“. Problem nastaje kada se „jednom godišnje“ sabere u četiri nedelje bez plate.

Grejanje, škola i realnost svakodnevice

Januar je i energetski najskuplji mesec. Računi za struju, gas, pelet ili drva dolaze u trenutku kada su decembarske zalihe novca već istopljene. Istovremeno, počinje drugo polugodište – sveske, pribor, prevoz, užine, često i novi troškovi za vanškolske aktivnosti.

U praksi to znači da se mnoge porodice oslanjaju na minus na računu, kreditne kartice ili kratkoročne pozajmice, što januar čini mesecom u kojem se stvara dug koji se otplaćuje do proleća.

Strategija, ne improvizacija

Prva stvar je prihvatanje činjenice da januar nije običan mesec i da zahteva poseban finansijski plan. Umesto da se ponašamo kao da će plata stići „svaki čas“, potrebno je unapred definisati prioritete: računi, hrana, grejanje i škola su fiksni troškovi, sve ostalo je promenljivo.

Druga stvar je svesno smanjenje društvenih troškova. Tradicija ne podrazumeva luksuz. Slava ne mora biti banket, poklon ne mora biti skup, a gostoprimstvo se ne meri količinom hrane na stolu. Ekonomija kućnog budžeta ne ruši običaje, ona ih prilagođava realnosti.

Treća stvar je izbegavanje skupog duga. Minus i kreditne kartice deluju kao spas, ali često samo produžavaju januar do marta. Ako se već koristi zaduživanje, ono mora biti kontrolisano i s jasno definisanim planom vraćanja.

Januar kao ogledalo finansijske pismenosti

Na kraju, januar u Srbiji nije samo mesec visokih troškova, on je test finansijske pismenosti i planiranja. Ko ga preživi bez velikog duga, taj je zapravo položio mali lični ekonomski ispit.

Možda ne možemo promeniti kalendar, običaje ni sistem isplate plata, ali možemo promeniti pristup. Jer januar neće postati lakši, ali može postati podnošljiviji.

(Telegraf Biznis)