Konobar u Hrvatskoj u sezoni zaradi 3 srpske plate: Evo zašto ugostitelji nisu zadovoljni

Turistička sezona polako dostiže vrhunac, a dok se na obali traži mesto više, ponovo je u fokusu pitanje: koliko Hrvatska zarađuje od turizma i kakvi gosti dolaze?

U junu i prvoj polovini jula u ugostiteljskim objektima jelo se i pilo više nego prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave.

Teme za vas

Broj izdatih računa povećan je sa 74 na 78 miliona, odnosno za 5,5 odsto u odnosu na isti period lane. Još veći rast zabeležen je u ukupnoj potrošnji. Vrednost izdatih računa porasla je sa jedne na gotovo 1,1 milijardu evra, što je osam odsto više nego u celom junu i prvoj polovini jula prošle godine.

Ministar turizma i sporta Tonči Glavina ističe da je Hrvatska, prema istraživanju Evropske putničke komisije, među najuspešnijim evropskim turističkim zemljama u prvih pet meseci ove godine, gde zauzima četvrto mesto.

'Na Jadranu ima previše restorana'

Na pitanje kako pomiriti tvrdnje ugostitelja da nema gostiju sa podacima Poreske uprave koji pokazuju rast potrošnje, ugostitelj Marin Medak smatra da treba razlikovati Jadran od ostatka Hrvatske.

„Jadran je jedna od najposećenijih regija na Mediteranu, ali tamo se poslednjih godina otvorilo previše sezonskih ugostiteljskih objekata, često upitnog kvaliteta. Upravo se takvi danas najviše žale“, rekao je.

Otišao je i korak dalje, tvrdeći da je ponuda na obali postala prevelika.

„Ja bih rekao da bi polovina tih lokala trebalo da bude zatvorena, odnosno da nije ni trebalo da se otvaraju. Jednostavno, na Jadranu se otvorilo previše ugostiteljskih objekata“, poručio je.

Dodao je da ugostitelji na kontinentu posluju tokom cele godine, za razliku od sezonskih objekata na obali.

„Mi u Zagrebu radimo 365 dana u godini i jako je teško preživeti celu godinu. Prvih pet ili šest meseci često poslujemo sa gubitkom“, istakao je.

Na pitanje jesu li upravo zato terase na obali poluprazne, odgovorio je kratko: „Definitivno.“

'Restorani nisu preskupi, nego su porezi previsoki'

Govoreći o cenama u restoranima, Medak tvrdi da one nisu iznad evropskog proseka.

„Statistički gledano, cene u restoranima su oko proseka Evropske unije. Problem nije u tome što su restorani preskupi“, rekao je.

Podsetio je da su cene u ugostiteljstvu u poslednjih godinu dana porasle oko 5,8 odsto, što pripisuje rastu inflacije i cena sirovina.

Ipak, najveći problem vidi u poreskom opterećenju. „Jedan od glavnih razloga rasta cena su izuzetno visoki porezi. Kada bismo imali istu stopu PDV-a kao Italija, restorani bi mogli da budu desetak odsto jeftiniji od evropskog proseka“, smatra Medak.

Na podsećanje da Vlada poziva ugostitelje na snižavanje cena, Medak odgovara da bi prvi potez trebalo da povuče država.

„Neka Vlada smanji poreze, pa ćemo mi smanjiti cene. To je vrlo jednostavno“, poručio je.

Dodao je kako Hrvatska nema jasnu strategiju razvoja turizma i smatra da bi država trebalo odvojeno da posmatra potrebe Jadrana i kontinentalnog dela zemlje.

Medak upozorava i na veliki broj novih restorana koji vrlo brzo zatvaraju vrata.

„Otvoriti restoran je krvav posao. To je jedan od poslova sa najvećom stopom propadanja u svetu, posebno u prve tri ili četiri godine poslovanja“, rekao je.

Prema njegovim rečima, mnogi u ugostiteljstvo ulaze vođeni romantizovanom slikom tog posla, a tek kasnije shvate koliko je zahtevan. Zbog toga, kaže, deo gostiju doživi loše iskustvo, što narušava reputaciju celog sektora.

„Ako je gost zadovoljan uslugom, tada cena nije previsoka“, smatra Medak.

Konobari u sezoni zarađuju više od 3.000 evra

Komentarišući izjavu Stivena Vunića da su „gosti siromašniji od konobara“, Medak nije želeo da ulazi u poređenja, ali ističe da dobri konobari tokom sezone mogu da ostvare veoma visoke prihode.

„Prosečan konobar uz bakšiš sigurno zaradi više od 3.000 evra mesečno. To je težak posao i smatram da treba da bude dobro plaćen“, rekao je.

Dodaje kako je bakšiš pokazatelj kvalitetne usluge. „Ako gost ostavi bakšiš, znači da je bio zadovoljan uslugom.“

Na kraju razgovora Medak je poručio da Hrvatska više ne može da ima znatno niže cene od ostatka Evrope.

„Cene su u proseku Evrope jer su i naši troškovi visoki. Nabavka je u Hrvatskoj skuplja nego u Italiji ili Sloveniji, zbog čega mnogi ugostitelji sa Jadrana već odlaze u Italiju po deo namirnica“, zaključio je.

(Telegraf Biznis/Net.hr)