Ovo su nove cene goriva u Srbiji: Na pumpama je sad ovakva računica

Cena evrodizela ostaje 236 dinara, a benzina 207 dinara u narednih sedam dana.

Cene goriva na pumpama ostaju iste i narednih sedam dana.

Teme za vas

Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.

Vlada Srbije u tehničkom je na još nedelju dana, do 8. novembra, produžila smanjenje akciza za 25 odsto na naftne derivate. Prethodno smanjenje ističe u nedelju, potvrđeno RTS-u u Ministarstvu finansija.

Građani Srbije već više od mesec dana na benzinskim pumpama nisu primećivali promene cena najtraženijih derivata. Međutim, iza prividne stabilnosti krije se znatno turbulentnija situacija na međunarodnom tržištu nafte, na kojem su geopolitički sukobi, poremećaji u snabdevanju i problemi u transportu ponovo podigli cenu sirove nafte i pojedinih naftnih derivata.

Kada se pogleda kretanje cena od kraja septembra do danas, primetno je da je tržište u Srbiji ušlo u period neuobičajene stabilnosti. Evrodizel je od 25. septembra do 30. oktobra ostao na 236 dinara, dok se benzin sve vreme prodavao po maksimalnoj ceni od 207 dinara.

Ipak, neposredno pre toga došlo je do poskupljenja. Krajem avgusta evrodizel je koštao 232 dinara, a benzin 203 dinara po litru. Početkom septembra obe vrste goriva poskupele su za dva dinara, da bi sredinom meseca usledilo još jedno povećanje od dva dinara.

Tako je do 18. septembra dostignut nivo od 236 dinara za dizel i 207 dinara za benzin, na kojem su cene ostale do kraja oktobra.

Drugim rečima, za nešto više od dva meseca dizel i benzin poskupeli su ukupno četiri dinara po litru, ali se poslednjih šest nedelja njihova cena nije menjala.

Zašto nafta poskupljuje u svetu, a gorivo u Srbiji ne?

Jedan od glavnih razloga za rast cena na međunarodnom tržištu jesu geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, koje su izazvale poremećaje u proizvodnji, transportu i izvozu nafte.

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), prosečna cena severnomorske nafte Brent u septembru dostigla je oko 114 dolara po barelu, što je 23 dolara više nego u avgustu. Tokom pojedinih dana cena je prelazila i 130 dolara.

Posebno su na tržište uticali napadi na energetsku infrastrukturu i tankere, uključujući oštećenja saudijskog naftovoda East-West, koji predstavlja važan alternativni pravac za transport nafte mimo Ormuskog moreuza.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da su poremećaji u snabdevanju posebno pogodili tržište dizela. Pored problema sa isporukama iz zemalja Bliskog istoka, dodatni pritisak stvaraju smanjeni ruski izvozni kapaciteti i problemi u radu rafinerija.

Zbog toga dizel na pojedinim međunarodnim tržištima poskupljuje brže od same sirove nafte. To je važno i za Srbiju, jer cena goriva na pumpama ne zavisi samo od cene barela, već i od troškova prerade, transporta, nabavke gotovih derivata i drugih tržišnih faktora.

Država za sada amortizuje udar na potrošače

Ključni razlog zbog kojeg građani Srbije nisu osetili pun efekat međunarodnog poskupljenja jeste državna regulacija maksimalnih maloprodajnih cena.

Uredba o ograničenju cena derivata nafte produžena je do 31. decembra 2026. godine. Prema propisanom modelu, maksimalna maloprodajna cena formira se na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za 21 dinar po litru, uz uračunat PDV.

Dodatni instrument predstavljalo je privremeno smanjenje akciza za 25 odsto, čime je država nastojala da ublaži pritisak rastućih nabavnih cena na krajnje potrošače.

Prema važećoj odluci, smanjeni iznosi akciza primenjuju se do 1. novembra 2026. godine. Za bezolovni benzin akciza iznosi 54 dinara, a za gasna ulja, uključujući dizel, 55,53 dinara po litru.

Ove mere praktično znače da se deo pritiska sa međunarodnog tržišta ne prenosi direktno na potrošače, već se ublažava kroz poresku politiku i regulaciju maloprodajnih cena.

Koliko bi poskupljenje značilo za kućni budžet?

Iako se četiri dinara po litru na prvi pogled ne čine kao velika razlika, promene cena goriva brzo se odražavaju na troškove domaćinstava, posebno onih koja svakodnevno koriste automobile.

Na primer, vozač koji mesečno potroši 100 litara goriva, pri poskupljenju od četiri dinara plaćao bi 400 dinara više. Kod vozila koja prelaze velike kilometraže, kao i kod transportnih i logističkih kompanija, taj iznos postaje znatno značajniji.

Još važniji je indirektan efekat. Dizel je jedan od ključnih energenata za drumski transport robe, poljoprivredu i veliki deo privrede, pa dugotrajniji rast njegove cene može da poveća troškove prevoza, proizvodnje i na kraju utiče na cene proizvoda u prodavnicama.

Šta može da se očekuje u narednom periodu?

Za sada je teško govoriti o konkretnom poskupljenju na pumpama, jer će dalji razvoj situacije zavisiti od kretanja cene sirove nafte, dostupnosti derivata, troškova transporta, kursa dolara i odluka države.

Posebno će biti važno da li će se nastaviti poremećaji u snabdevanju na svetskom tržištu, kao i kakva će biti politika države nakon isteka privremenih mera za ublažavanje akciza.

Upravo zbog toga nepromenjene cene na pumpama ne treba posmatrati kao dokaz da su se tržišni pritisci povukli. Naprotiv, one za sada pokazuju koliko državne mere mogu da ublaže prenos međunarodnih kretanja na domaće potrošače.

Za vozače je najvažnije da gorivo trenutno ne poskupljuje, ali će naredne nedelje pokazati da li će stabilnost od 236 dinara za dizel i 207 dinara za benzin moći da se održi i u uslovima skupog barela i neizvesnog snabdevanja.

(Telegraf Biznis)