Plaćamo zdravstveno osiguranje, pa opet idemo kod privatnika: Koliko nas onda košta lečenje?

Iako se zdravstvena zaštita u Srbiji finansira kroz obavezne doprinose i državni budžet, građani značajan deo medicinskih usluga dodatno plaćaju iz sopstvenog džepa. Prema podacima koje u svojoj analizi navodi novinar Živan Lazić, pozivajući se na Svetsku banku, taj iznos dostiže 665 evra godišnje po stanovniku.

Najveći dodatni izdaci odnose se na privatne preglede, dijagnostiku, lekove i participacije. Jedan od razloga zbog kojih se građani odlučuju za privatne zdravstvene ustanove jeste dugo čekanje na specijalističke preglede i određene dijagnostičke procedure.

Teme za vas

Na osnovu analize, kako prenose Biznis i finansije, na pregled kod specijaliste u pojedinim slučajevima čeka se više meseci. Dodatni problem nastaje kada je za postavljanje dijagnoze potrebno obaviti više različitih pregleda.

Za građane to često znači izbor između čekanja u državnom zdravstvenom sistemu i dodatnih troškova privatnog lečenja.

Koliko novca se izdvaja za zdravstvo?

Prema podacima iz analize, doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 10,3 odsto bruto zarade.

Za finansiranje zdravstvene zaštite u Srbiji u 2026. godini predviđeno je oko 5,6 milijardi evra kroz zdravstveni fond, uključujući približno 600 miliona evra iz državnog budžeta.

Međutim, pored sredstava koja se prikupljaju kroz obavezno osiguranje, građani dodatno finansiraju značajan deo zdravstvenih usluga.

Autor analize procenjuje da ukupna izdvajanja za zdravstvo, kada se saberu javna i privatna sredstva, dostižu gotovo 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Uprkos tome, pitanje dostupnosti zdravstvene zaštite i dalje predstavlja jedan od značajnih izazova.

Privatni pregledi dodatno opterećuju kućni budžet

Problem dodatnih troškova posebno dolazi do izražaja kada je potrebno obaviti više specijalističkih pregleda, laboratorijskih analiza ili snimanja. U takvim situacijama izdaci mogu predstavljati ozbiljno opterećenje za domaćinstva, naročito za penzionere i građane sa nižim primanjima.

Na ovaj problem ukazala je i Svetska zdravstvena organizacija u izveštaju o finansijskoj dostupnosti zdravstvene zaštite u Srbiji, objavljenom 2025. godine.

Prema nalazima SZO, veliki zdravstveni izdaci predstavljaju veće opterećenje za siromašnija domaćinstva, a posebno za ona u kojima žive penzioneri i ekonomski neaktivna lica. Značajan deo finansijskog tereta odnosi se na direktno plaćanje lekova.

Kako do dostupnijeg lečenja?

U analizi se ukazuje i na potrebu unapređenja finansiranja javnog zdravstva, bolje organizacije specijalističkih pregleda i efikasnijeg korišćenja raspoloživih sredstava.

Jedan od izazova predstavlja i odlazak medicinskih radnika u inostranstvo, što dodatno otežava obezbeđivanje dovoljnog broja stručnjaka u zdravstvenom sistemu.

Istovremeno, SZO preporučuje unapređenje pokrivenosti troškova lekova i medicinskih sredstava, smanjenje finansijskog opterećenja najugroženijih građana i rešavanje problema čekanja na zdravstvene usluge.

Za građane je, međutim, najvažnije pitanje koliko će zdravstvenih usluga moći da dobiju kroz obavezno osiguranje, a koliko će i ubuduće morati dodatno da plaćaju.

(Biznis Telegraf/Biznis i finansije/021.rs)