Generacija Z više ne gori zbog tuđih rokova na poslu: „Spašavamo PDF-ove, ne živote - ništa nije tako hitno“

Kada je 26-godišnja Lorin Džajls 2022. godine zakoračila na tržište rada, u početku je sledila primer starijih kolega, tretirajući svaki zadatak kao hitan slučaj. Međutim, ubrzo je shvatila da takav pristup uzima danak po njeno zdravlje.

Džajls, koja je radila kao kreatorka sadržaja za e-trgovinu i na upravljanju društvenim mrežama, iskusila je svima dobro poznatu korporativnu kulturu u kojoj se projekti gomilaju samo da bi se u poslednjem trenutku menjali, piše The Washington Post.

Teme za vas

Stres koji ostavlja trag

Situacija se dodatno pogoršala kada su otpuštanja u firmi udvostručila njen obim posla, što je dovelo do ozbiljnih zdravstvenih problema.

„Počela sam da dobijam osip od stresa na koži“, ispričala je Džajls, koja živi u Južnoj Karolini. Taj trenutak bio je prekretnica.

„Tada sam pomislila - ne, neću više ovo da radim“, rekla je, odlučna da promeni svoj pristup poslu i da ne dopusti da lažni osećaj hitnosti upravlja njenim životom.

„Sve je hitno“

Za mnoge pripadnike generacije Z, haos na poslu postao je svakodnevica – baš kao i poznati „ping“ zvuk Slack poruka koji čuju čak i u snovima.

Mnogi su na tržište rada ušli tokom pandemije, kada su mogućnosti zapošljavanja bile ograničene, a radna mesta nestabilna.

U takvom kontekstu, moralizovanje o „tihom davanju otkaza“ (quiet quitting) deluje potpuno odvojeno od stvarnosti visokih troškova života i stagnirajućih plata. Uz to, nedostatak početnih pozicija dodatno otežava ulazak u karijeru.

Rezultat: mladi radnici suočavaju se sa talasom stresa i sagorevanja. Sve više njih odlučuje da ne paniči zbog svake „hitne“ sitnice.

Novi odnos prema poslu

Savetnica za ljudske resurse Fibi Gejvin kaže da generacije mlađe od 40 žele da menjaju ono što smatraju nepravednim.

„Na poslu se to manifestuje kao odbijanje očekivanja koja nisu obostrano korisna“, objašnjava ona.

Nekada su se naporan rad i lojalnost nagrađivali, ali danas više nema garancije da će trud biti prepoznat.

Zato pripadnici generacije Z počinju da propituju „lažni osećaj hitnosti“ koji vlada u mnogim kancelarijama.
Interni izrazi poput:
- „Nema marketing hitne situacije“
- „Spašavamo PDF-ove, ne živote“,
postali su način da se iskaže otpor prema korporativnoj panici.

Prekretnica pandemije

Profesor psiholoških nauka Katrina A. Burč sa Univerziteta Western Kentucky smatra da su promene počele upravo tokom pandemije.

„U SAD se dugo verovalo da uspeh znači dozvoliti poslu da pređe u sve sfere života“, kaže ona.

Ali 2020. je označila prekretnicu:

„Ne moram više da nosim zaposlenost kao značku časti.“

Za Eriku Marison (29) iz Njujorka, pandemija je bila poziv na buđenje.

„Ništa nije toliko hitno kao što se činilo pre“, rekla je.

Nakon ličnog gubitka i kolektivne tuge, shvatila je da mora da redefiniše značenje reči „hitno“.

Granice i iskrena komunikacija

Iako mladi žele da budu posvećeni poslu, sve više njih postavlja jasne granice.
Šanis LeDej (26) iz Čikaga priznaje da je u prvom poslu „trčala“ za svakim zahtevom.

„Shvatila sam da se ništa neće promeniti preko noći – niko me neće unaprediti zato što žrtvujem svoj život“, rekla je.

Danas otvoreno razgovara sa nadređenima o prioritetima i rokovima.

Naravno, ne mogu svi sebi da priušte taj luksuz.

Radnici na nižim pozicijama ili pripadnici manjina, koji su već pod većim pritiskom, često nemaju mogućnost da se suprotstave.

Ipak, stručnjaci se slažu -  jasna komunikacija je ključ.

Kako reći „To nije moj posao“ - a da ne zvuči grubo

Gejvin savetuje mlađima da umesto direktnog odbijanja pronađu konstruktivan način za razgovor.
Umesto rečenice:„To nije moj posao“, bolje je reći: „Primetila sam da imamo hitan zadatak. Volela bih da razgovaramo o tome kako možemo bolje da ga rešimo.“

Takav pristup, kaže ona, pomaže da se izbegnu nepotrebne „vanredne situacije“ bez narušavanja odnosa sa kolegama.

„Na kraju dana, svi su zamenljivi“

Dok tržište rada ostaje nestabilno, generacija Z pokušava da pronađe ravnotežu između predanosti i zdravog razuma.

Lorin Džajls to najbolje sažima rečima svoje majke:

„Na kraju dana, ako umreš, samo će objaviti oglas za tvoju poziciju i reći da si bila divna osoba. Radi koliko možeš. Radi to dobro. I to je dovoljno.“

(Telegraf Biznis)