Odlazak "poslednjeg imperatora": Kako je Valentino pretvorio modu u bogatstvo od 1,5 milijardi dolara

Legendarni italijanski modni dizajner Valentino Garavani sahranjen je danas u Rimu. Ikona modne industrije preminuo je 19. januara u 93. godini života. U svetu gde trendovi traju koliko i jedan "stori" na Instagramu, ime Valentino Garavani stoji kao spomenik neprolaznoj eleganciji, beskompromisnom luksuzu i specifičnoj nijansi crvene koja je postala njegov lični pečat.

Čovek koga su kolege i mediji s pravom prozvali "Poslednjim imperatorom", izgradio je imperiju koja nije samo prodavala odeću, već san o savršenstvu.

Teme za vas

Put od Vogere do pariskih ateljea

Rođen 1932. godine u Vogeri, malom gradu južno od Milana, Valentino Klemente Ludoviko Garavani od malih nogu je pokazivao opsesiju glamurom. Dok su njegovi vršnjaci sanjali o fudbalu, on je bio očaran holivudskim divama i raskošnim kostimima u lokalnom bioskopu. Svoju sudbinu potražio je tamo gde se moda rađa - u Parizu.

Školovao se u prestižnim institucijama (École des Beaux-Arts i Chambre Syndicale de la Couture Parisienne), a zanat je pekao kod Žana Desesa i Gija Laroša. Ipak, srce mu je ostalo u Italiji, gde se 1960. godine vratio da otvori svoj prvi atelje u Rimu, u ulici Via Condotti.

Susret koji je promenio istoriju

Valentino je bio genije za dizajn, ali nije imao smisla za biznis. Njegova karijera bi možda ostala fusnota u istoriji mode da 1960. godine u jednom rimskom kafiću nije upoznao mladog studenta arhitekture, Đankarla Đametija.

Njih dvojica su tada postali životni i poslovni partneri.

Dok je Valentino kreirao haljine koje oduzimaju dah, Đameti je gradio poslovnu strategiju. Bio je to savršen spoj umetnosti i kapitala koji je omogućio brendu da preživi bankrote, krize i promene vlasništva.

Ples na ivici ambisa

Uspon i opstanak brenda Valentino mogu se podeliti na tri kritične tačke u kojima je biznis preživeo zahvaljujući intervencijama spolja:

Rani krah i porodični spas (1960): Valentino je počeo karijeru sa vizijom imperatora, ali sa budžetom šegrta. Njegova opsesija najskupljim tkaninama i luksuznim enterijerom ateljea u ulici Via Condotti dovela je do toga da su poverioci bili spremni da zaplene sve pre prve revije. Bankrot je izbegnut samo zato što je njegov otac uložio poslednji atom porodičnog kapitala, a Đankarlo Đameti preuzeo ulogu surovog finansijskog kontrolora, uvodeći disciplinu tamo gde je vladao umetnički haos.

Strateška prodaja pod pritiskom (1998): Tokom devedesetih, Valentino je postao "zlatni kavez". Iako su haljine bile na svakom crvenom tepihu, troškovi nezavisnog poslovanja u eri uspona giganata poput LVMH-a postali su nepodnošljivi. Prodaja holdingu HdP za 300 miliona dolara 1998. godine nije bila samo poslovni uspeh, već nužan beg od finansijskog gušenja. U tom trenutku, brend je bio previše zavisan od ličnih troškova i neefikasne distributivne mreže.

Katarski "All-in" (2012): Najkritičniji moderni trenutak desio se nakon Valentinovog povlačenja 2008. godine, kada je tadašnji vlasnik, fond Permira, bio pritisnut ogromnim dugovima usled svetske ekonomske krize. Brend je bio talac loših kredita vlasnika. Spas je stigao u obliku katarske investicione grupe Mayhoola, koja je isplatila oko 850 miliona dolara. Ova injekcija kapitala transformisala je Valentino iz "uspavane lepotice" u profitnu mašinu koja danas beleži prihode veće od milijardu evra godišnje.

"Rosso Valentino" 

Ono što je Chanel broj 5 za parfeme, to je "Valentino crvena" (Rosso Valentino) za modu. Inspiraciju je dobio još kao student, gledajući operu u Barseloni gde je video ženu u jarkocrvenoj haljini koja je dominirala prostorom. Ta boja postala je simbol moći, strasti i aristokratskog duha.

Njegov uspon ka zvezdama zapečatila je saradnja sa Žaklinom Kenedi. Nakon što je kupila šest njegovih haljina u crno-beloj kombinaciji za godinu žalosti nakon atentata na JFK-a, Džeki je postala njegova muza.

Upravo je Valentino dizajnirao njenu čuvenu belu čipkanu venčanicu za udaju za Aristotela Onazisa 1968. godine. Od tog trenutka, lista klijenata postala je "ko je ko" svetske elite: Elizabet Tejlor, Odri Hepbern, princeza Dajana i kasnije zvezde poput Gvinet Paltrou i Džulije Roberts.

Posao i prodaja imperije

Valentino je bio jedan od prvih dizajnera koji je shvatio moć licenciranja. Njegov logo "V" krasio je sve - od pločica u kupatilu do enterijera luksuznih automobila.

Godine 1998. Valentino i Đameti su doneli istorijsku odluku i prodali kompaniju italijanskom holdingu HdP za tada neverovatnih 300 miliona dolara.

Kasnije je brend prešao u ruke grupe Marzotto, da bi ga 2012. godine kupila investiciona grupa Mayhoola iz Katara za oko 850 miliona dolara. Iako se zvanično povukao iz sveta mode 2008. godine, njegov uticaj je ostao neizbrisan.

Život na visokoj nozi

Danas se lično bogatstvo Valentina Garavanija procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara. On nije samo dizajner, on je kolekcionar lepote. Njegov stil života često je kritikovan kao ekstravagantan, ali on je na to odgovarao: "Volim lepotu, nije moja krivica." Njegova imovina uključuje raskošne domove, jahtu i kolenkciju umetnina na kojoj bi muzeji pozavideli.

Château de Wideville

Ovaj dvorac iz doba Luja XIII nalazi se u blizini Versaja a Valentino ga je kupio 1995. godine. Imanje se prostire na preko 120 hektara, ima osam spavaćih soba i jedan od najlepših privatnih vrtova u Francuskoj. S obzirom na istorijsku vrednost i blizinu Pariza, cena ovakvog poseda na tržištu je astronomska - procenjuje se da vredi između 30 i 50 miliona dolara.

Vila na Via Appia Antica

Vrednost njegove raskošna rezidencija u Rimu procenjuje se na preko 25 miliona dolara. Vila je poznata po tome što se u njoj nalaze originalni rimski mozaici i mermerne skulpture. Sama lokacija u istorijskoj ulici čini je praktično neprocenjivom, ali slične vile u tom kraju se retko prodaju ispod ove cifre.

Penthaus u Njujorku 

Procenjena vrednost ove nekretnine je između 20 i 30 miliona dolara. Stan se nalazi na jednoj od najprestižnijih adresa na Menhetnu, sa direktnim pogledom na Central park. Cene kvadrata na Petoj aveniji su među najvišim na svetu, a s obzirom na to da je stan uređen umetničkim delima neprocenjive vrednosti, ukupna vrednost "paketa" je mnogo veća.

Planinska kuća u Gštadu

Gštad je najskuplje skijalište na svetu. Valentino poseduje tipični švajcarski "chalet" pod nazivom Gifferhorn, čija se vrednost procenjuje na oko 15-20 miliona dolara. U Gštadu čak i male drvene kuće koštaju milione, dok luksuzne rezidencije poput njegove dostižu vrtoglave cifre.

Mega-jahta "TM Blue One"Nazvan po njegovim roditeljima (Teresa i Mauro), ovaj brod dug 46 metara, izgrađen je 1988. godine u turskom brodogradilištu Proteksan. Iako postoje modernije i skuplje jahte, njena vrednost leži u unutrašnjem uređenju (koje je radio sam Valentino sa čuvenim arhitektom Piterom Marinom) i besprekornom održavanju.

Godišnje održavanje ovakve jahte (posada, gorivo, vezovi, osiguranje) košta oko 10 odsto njene vrednosti, što znači da je Valentino trošio oko milion evra godišnje samo da bi jahta bila u funkciji.

Umetnička kolekcija 

Koliko god da je njegov portfolio nekretnina impresiva, vrednost umetničkih dela koja vise na zidovima njegovih domova premašuje vrednost same cigle i maltera.

Valentino je posedovao dela Pikasa, Baskijata, Saja Tvomblija i Endija Vorhola. Samo jedna slika iz njegove kolekcije može vredeti više nego njegova jahta, procenjena vrednost kolekcije premašuje 100 miliona dolara.

Danas se svet oprostio od kreativnog genija, čoveka koji je promenio svet visoke mode i usput zaradio neverovatno bogatstvo.

(Telegraf Biznis)