"Okean korupcije" progutao Kraljevinu! Kako je drvni gigant Evrope uvukao državu u nezapamćen skandal

Više od 1.000 osumnjičenih, desetine državnih funkcionera i činovnika pod sumnjom. Hapšenja i milionska šteta po državni budžet. Jedna od najvećih kompanija u Evropi u središtu afere. I sudski proces koji je godinama držao javnost prikovanom za novine.

Ne, nije reč o savremenom Balkanu.

Teme za vas

Priča vraća u Kraljevinu Jugoslaviju, u vreme kada je jedna poslovna imperija izrasla u simbol sprege krupnog kapitala, državnog aparata i korupcije.

Afera je bila toliko velika da su je savremenici nazvali jednostavno - "Okean korupcije".

U istoriji je ostala zapamćena kao Našička afera.

Lekcija iz prošlosti

Danas je se malo ko seća. A možda bi trebalo.

Kada se sa ove afere skine prašina stara gotovo čitav vek, obrazac deluje neprijatno moderno.

U fokusu priče su velika kompanija, unosni poslovi sa državom, povlašćeni tretman, činovnici koji otvaraju vrata sistema i javni novac koji nestaje kroz mrežu privilegija.

Nije bila obična firma - bila je evropski gigant

U središtu skandala nalazila se Našička d.d, jugoslovenski ogranak velike međunarodne poslovne grupacije Union des usines et des exploitations forestières de Nasic.

To nije bilo malo lokalno preduzeće koje je pronašlo rupu u zakonu. Bila je to kompanija ogromnih razmera, povezana sa eksploatacijom i preradom drveta, sa poslovima koji su prelazili granice Kraljevine Jugoslavije.

Njena mreža prostirala se kroz više evropskih zemalja, među kojima su bile Mađarska, Čehoslovačka, Austrija, Nemačka i Rumunija.

Prema istorijskim istraživanjima, Našička je spadala među najveće kompanije za eksploataciju i obradu drveta u tadašnjoj Evropi.

Drugim rečima, država nije imala posla sa sitnim prevarantima, imala je posla sa krupnim kapitalom. A upravo tu priča postaje opasna.

Kada kompanija postane moćnija od pravila

Našička afera nije izbila zbog jednog sumnjivog računa ili jednog potkupljenog službenika. Istraga je otvarala čitav niz međusobno povezanih slučajeva nezakonitog poslovanja.

U njima su se pojavljivali državni činovnici, funkcioneri i ljudi čiji je posao bio upravo da štite javni interes. Umesto toga, sumnjalo se da je sistem godinama radio u korist privatnog kapitala.

Kompanija je poslovala u oblasti u kojoj je odnos sa državom bio presudan. Eksploatacija šuma, transport, poreske obaveze, carine, dozvole i ugovori nisu mogli da funkcionišu bez administracije.

Ko kontroliše vrata države, kontroliše i ogroman deo poslovne računice. A Našička je, prema nalazima istraga i kasnijim istorijskim analizama, izgradila mrežu uticaja koja je zahvatila veliki broj ljudi unutar aparata.

Državni budžet plaćao je račun

Razmere štete bile su ogromne za tadašnje prilike. Ustanovljeno je da je državni budžet oštećen za milionske iznose. Ali možda je još važnije kako je taj novac nestajao.

Nije postojao samo jedan spektakularan potez kojim je kasa ispražnjena preko noći. Našička afera sastojala se od više slučajeva, različitih mehanizama i poslovnih operacija koje su tek zajedno pokazale koliko duboko problem seže.

U tome se i krije razlog zbog kojeg je skandal dobio tako moćan nadimak. Nije to bila kap korupcije, bio je to okean.

Više od hiljadu ljudi pod sumnjom

Kada je slučaj počeo ozbiljno da se odmotava, razmere su šokirale javnost. Istorijski prikazi afere govore o više od 1.400 osumnjičenih i oko stotinu uhapšenih.

Brojevi su toliko veliki da zvuče gotovo neverovatno čak i za današnje standarde. Sudski proces prerastao je u spektakl koji je prevazilazio granice običnog privrednog kriminala.

Pred javnošću se otvaralo pitanje mnogo veće od toga da li je nekoliko činovnika primilo mito. Pitanje je glasilo: koliko je duboko privatna kompanija uspela da prodre u državni sistem?

Firma sa hiljadama radnika i evropskom moći

Razmere same kompanije dodatno objašnjavaju zašto je slučaj imao takvu težinu.

Prema istorijskim prikazima, poslovni sistem Našičke raspolagao je stotinama službenika, hiljadama stalnih kvalifikovanih radnika i ogromnom sezonskom radnom snagom.

U pojedinim izvorima pominje se oko 4.800 stalnih kvalifikovanih radnika i približno 10.000 sezonaca. To znači da govorimo o poslovnom gigantu čiji se uticaj nije merio samo profitom.

Od kompanije su zavisile porodice, lokalne zajednice, transportni tokovi, šumski resursi i čitavi delovi privrede. Takva firma nije bila samo učesnik na tržištu, bila je centar moći.

A onda je država krenula na samu sebe

Najfascinantniji deo Našičke afere možda nije ni veličina kompanije. To je činjenica da je istraga morala da prodre u sopstveni državni aparat.

Kada su se među osumnjičenima i umešanima pojavili činovnici i funkcioneri, slučaj je prestao da bude priča o kompaniji koja vara državu.

Postao je priča o državi čiji su delovi pomagali da bude prevarena. U tome leži ključna razlika. Ako kompanija krši zakon, država bi trebalo da je zaustavi.

Ali šta se događa kada kompanija pronađe ljude unutar sistema koji joj otvaraju vrata? Tada korupcija prestaje da bude incident, postaje poslovni model.

Javnost je bila opsednuta aferom

„Okean korupcije“ postao je jedna od najvećih društvenih tema svog vremena.

O aferi su se pisale knjige, brošure i politički obračuni. Prema istorijskim izvorima, objavljeno je čak dvadesetak knjiga posvećenih ovom slučaju. Jedna od njih nosila je naslov koji možda najbolje pokazuje kako je tadašnja javnost doživljavala skandal: „Stoglava aždaja korupcije“.

Teško je zamisliti snažniju sliku, jer svaki put kada bi izgledalo da je otkriven centar problema. Pojavljivala se nova glava - novi činovnik, novi poslovni odnos, novi slučaj, nova veza.

Najveća ironija: sve se događalo u državi koja je pokušavala da se modernizuje

Kraljevina Jugoslavija bila je mlada država sa ogromnim ekonomskim razlikama, slabim institucijama i komplikovanim odnosima između politike, kapitala i administracije.

Istovremeno je pokušavala da izgradi infrastrukturu, razvije industriju i uhvati korak sa modernijom Evropom. U takvom sistemu velika kompanija mogla je da bude motor razvoja.

Mogla je da zapošljava hiljade ljudi, donosi tehnologiju, razvija izvoz i puni budžet. Ali mogla je da postane i nešto drugo - država unutar države.

Da li je Našička bila prevelika da bi pala?

To je možda najmodernije pitanje koje možemo postaviti gotovo vek kasnije.

Šta se događa kada kompanija postane toliko velika da od nje zavise hiljade radnika, čitavi krajevi i značajan deo privrede?

Može li država da je kazni bez posledica po sopstvenu ekonomiju? Može li političar da udari na sistem koji zapošljava hiljade birača? Može li činovnik da odbije kompaniju čiji uticaj doseže daleko iznad njegovog položaja?

Našička afera pokazala je koliko tanka može da bude granica između velikog biznisa i zarobljene države.

Gotovo čitav vek, a zvuči savremeno

Kompanije su se promenile, industrije su se promenile. Država u kojoj se skandal dogodio odavno ne postoji.

Ali poslovna logika iza afere i danas je lako razumljiva.

Veliki kapital traži pristup. Politika traži podršku. Činovnici kontrolišu dozvole, poreze i ugovore. Državni novac postaje najpoželjniji plen. A kada se granica između javnog interesa i privatne koristi izbriše, račun gotovo uvek plaćaju građani.

Zato Našička afera nije samo fusnota ekonomske istorije. Ona je određena vrsta upozorenja.

Pre gotovo jednog veka Kraljevina Jugoslavija gledala je kako jedna od najvećih kompanija svog vremena postaje središte skandala koji je zahvatio državni aparat.

Savremenici su za to pronašli ime koje ni danas nije izgubilo snagu - „Okean korupcije“.

A možda je najneprijatnije pitanje upravo ovo - Da li smo od tada zaista naučili da plivamo?

(Telegraf Biznis)