Naučnici dokazali da video igre mogu da vam poboljšaju mozak, ali samo ako igrate ove vrste igara

Video igre se često doživljavaju kao čisto gubljenje vremena, ali sve više naučnih istraživanja pokazuje da to uopšte nije tačno. Određene igre mogu da poboljšaju rad mozga, ubrzaju obradu informacija i pomognu mozgu da se lakše snalazi u složenim situacijama.

Ključna stvar je u tome šta igrate i kako igrate. Nisu sve video igre iste, niti sve imaju isti efekat na pažnju, pamćenje i brzinu razmišljanja. Neke mogu da ojačaju kognitivne sposobnosti, dok druge uglavnom samo popunjavaju slobodno vreme bez većeg uticaja na mozak.

Teme za vas

Stručnjaci ističu da video igre predstavljaju složene, dinamične sisteme u kojima igrači stalno donose odluke, prilagođavaju se novim situacijama i uče kroz praksu, što je potpuno drugačije od klasičnih “brain training” aplikacija koje su često previše jednostavne.

Igre koje zaista “treniraju” mozak

Psiholozi i neurolozi posebno izdvajaju real-time strategije i brze akcione igre. Istraživanja pokazuju da upravo te igre najviše opterećuju moždane sisteme zadužene za pažnju, planiranje i donošenje odluka.

U jednoj studiji objavljenoj 2024. godine, naučnici su uporedili mozgove iskusnih igrača StarCraft II sa osobama koje nikada nisu igrale video igre. Skeniranja su pokazala da su kod gejmera regije zadužene za vizuelnu pažnju i izvršne funkcije bile efikasnije povezane, što znači da mozak brže i preciznije obrađuje informacije.

Još zanimljivije, naredno istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da su mozgovi iskusnih igrača izgledali i do četiri godine mlađe u poređenju sa njihovim stvarnim godinama. Naučnici veruju da kognitivna složenost igara deluje slično kao umetnost ili muzika, jer pomaže očuvanju neuronskih veza koje vremenom slabe.

Čak i kod početnika primećen je efekat. Ljudi koji nikada ranije nisu igrali video igre, a proveli su oko 30 sati učeći StarCraft II, pokazali su sporije “starenje” mozga u odnosu na one koji su igrali jednostavnije, pravolinijske igre poput Hearthstonea.

Zašto akcione igre imaju jači efekat

Istraživanja pokazuju da akcione igre, poput pucačina iz prvog ili trećeg lica, imaju posebno snažan uticaj na mozak. Razlog je brz tempo, stalna vizuelna stimulacija i potreba da se u deliću sekunde donose odluke.

U jednoj studiji, odrasli koji ranije nisu igrali video igre proveli su 45 sati igrajući ili brzu akciju ili sporiju simulaciju. Oni koji su igrali akcione igre pokazali su veće napredovanje u testovima vizuelne percepcije i radne memorije, iako ti testovi nisu imali veze sa samim igrama.

Stručnjaci objašnjavaju da ovakve igre treniraju mozak da brže izdvaja važne informacije i ignoriše nebitne, što je veština koja može da se prenese i van ekrana.

Ipak, upozoravaju da umerenost ostaje ključna. Višesatno igranje bez pauze neće magično poboljšati mozak. Preporuke iz istraživanja govore o sesijama od 30 do 60 minuta, uz raznovrsne aktivnosti poput fizičkog kretanja, sna i društvenog života.

Zaključak naučnika je jasan: video igre mogu biti koristan alat za mozak, ali samo kao deo šire, zdrave rutine, a ne kao zamena za sve ostalo.

(Telegraf Biznis)