Milioni na deponijama: Dok Evropa od otpada pravi profit, Srbija ga zakopava - koliko smo daleko od rešenja?

Ideja da đubre nije samo za smetlište, već potencilajni rudnik novca, prosečnom građaninu Srbije i dalje zvuči kao daleka utopija. Međutim, na globalnom tržištu to je odavno realnost. Dok Srbija svoje resurse doslovno baca, mnoge države su razvile sofisticirane sisteme u kojima ne samo da zarađuju milione evra od prerade otpada, već idu toliko daleko da zabranjuju njegov izvoz kako bi sačuvale dragocenu sirovinu za sopstvenu privredu.

Upravo u tom smeru ide i najnovija regulativa iz Brisela. Evropski parlament je ove godine dao zeleno svetlo za pooštravanje pravila o transportu otpada, što će rezultirati zabranom izvoza otpada namenjenog odlaganju u zemlje van OECD-a. Poruka je jasna - Evropa želi da zadrži svoje resurse.

Teme za vas

- Otpad moramo pretvoriti u resurse na zajedničkom tržištu, a samim tim bolje ćemo voditi računa o našoj životnoj sredini i konkurentnosti na tržištu. Kada se otpadom pravilno upravlja, on ni u kom slučaju ne bi trebalo da nanosi štetu životnoj sredini ili ljudskom zdravlju - poručila je Pernil Vajs, izvestilac Evropskog parlamenta, naglašavajući da je cilj potpuna tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji bez zagađenja.

Foto: Shutterstock

100 miliona evra u dimu i pepelu

Nasuprot evropskom trendu, statistika u Srbiji je poražavajuća. Prema podacima Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), Srbija godišnje generiše oko 12 miliona tona otpada. Od te ogromne količine, čak 10 miliona tona ostaje netretirano, završavajući na deponijama gde zagađuje zemlju, vodu i vazduh.

Umesto da se taj otpad iskoristi za proizvodnju zelene energije ili kao sekundarna sirovina, on postaje teret. Razlog leži u hroničnom nedostatku infrastrukture i niskim ulaganjima u životnu sredinu, koja iznose svega 0,3 odsto BDP-a - što je četiri do pet puta manje od evropskog proseka. Cena ovog nemara nije samo ekološka, već se meri konkretnim finansijskim gubicima.

- U svakom slučaju mi imamo i velike gubitke u nacionalnom dohotku zbog toga što ne koristimo otpad na pravi način. Procene Privredne komore Srbije ukazuju na to da mi godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na smetlištu i deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. A da ne govorim o tome da naša industrija ima potrebe da se usaglašava sa evropskim regulativama - ocenjuje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Zakonski lavirint i nedostatak postrojenja

Srbija se nalazi u specifičnoj situaciji. S jedne strane, zbog nedostatka postrojenja poput spalionica (kojih u EU ima na stotine), prinuđeni smo da izvozimo otpad koji druge zemlje potom koriste za dobijanje energije. S druge strane, uvoz je strogo regulisan Uredbom usklađenom sa Bazelskom konvencijom. Ona striktno definiše da se u Srbiju može uvesti samo onaj opasni otpad koji služi kao sekundarna sirovina, dok je uvoz materijala koji neorganski ili organski mogu ugroziti životnu sredinu strogo zabranjen.

Foto: Shutterstock

Međutim, ključ problema nije u uvozu, već u nemogućnosti da se domaći otpad adekvatno zbrine. Izgradnja nacionalnih kapaciteta za tretman, posebno opasnog otpada, postala je preduslov ne samo za zdraviju životnu sredinu, već i za ekonomsku stabilnost.

- Takva postrojenja omogućila bi Srbiji da smanji troškove izvoza, stvori nova radna mesta i zadrži novčanu vrednost energetskog potencijala koji tako tretirani otpad ima, unutar svojih granica. Izvoz opasnog otpada već predstavlja značajan trošak za našu ekonomiju, dok bi postrojenja za tretman u Srbiji omogućila zadržavanje tih resursa i smanjenje zavisnosti od stranih tehnologija i usluga - objašnjava Mitrović.

Šansa za preokret

Interesovanje privrede za prelazak na cirkularni model postoji, ali nedostaje sistemska podrška kroz infrastrukturu. Trenutna praksa izvoza sirovina umesto razvoja sopstvene prerađivačke industrije dugoročno je neodrživa. Stručnjaci su saglasni da je rešenje na dohvat ruke, ali zahteva promenu strategije i hitna ulaganja.

- Srbija gubi novac jer izvozimo sirovine, umesto da razvijamo sopstvene kapacitete za preradu i proizvodnju. Pitanje tretmana opasnog otpada nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Neophodno je stvoriti nacionalni konsenzus oko zaštite prirodnih resursa i promovisanja cirkularne ekonomije. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za tretman otpada poput spalionica koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju - zaključuje Mitrović.

Svet u kome se otpad tretira kao resurs nije prazna priča već ekonomski imperativ koji Srbija mora da iskorsti.

(Telegraf Biznis/PR)