Kako tvoj tanjir menja planetu: Šta (ne) jedemo i koliko to Zemlju košta?

Način na koji se hranimo više utiče na planetu nego što mislimo. Nije reč samo o kalorijama i proteinima – već o tome koliko vode trošimo, koliko zemljišta zauzimamo, koliko gasova staklene bašte proizvodimo i koliko vrsta izumire zbog naših prehrambenih navika.

Doktor Dana Elis Hanes sa UCLA kaže: „Najmoćnija akcija koju možete preduzeti kao pojedinac upravo sada je da promenite navike ishrane da budu održivije.“

Teme za vas

Hrana = Klimatska kriza?

Prema istraživanju stručnjaka sa univerziteta Džon Hopkins, prehrambeni sistem učestvuje u čak 30% svih globalnih emisija gasova staklene bašte. Najveći krivac? Industrija mesa i mleka, sa čak 14–15% ukupnih emisija. Govedina je najproblematičnija: za 1 kilogram potrebno je i do 15.000 litara vode!

U međuvremenu, 77% poljoprivrednog zemljišta ide na proizvodnju hrane za stoku, a zauzvrat dobijamo samo 18% kalorijskog unosa.

Ili, kako to formuliše naučnik Marko Springman sa Univerziteta u Oksfordu: „Ako bi ceo svet jeo kao prosečni Evropljanin, planeta bi kolabirala mnogo pre nego što poraste temperatura.“

Foto:Shutterstock.com

Rešenje je na dohvat tanjira

Rešenje nije u odricanju, već u balansu. Plan koji predlaže EAT–Lancet komisija poznat kao Planetarno zdrava dijeta preporučuje više biljaka, žitarica, mahunarki i znatno manje mesa.

Zamena crvenog mesa i mlečnih proizvoda biljnim proteinima može smanjiti lični karbonski otisak i do 63%!

Biljna ishrana štedi vodu, smanjuje emisije i ostavlja više prostora za prirodu.

Otpad hrani krizu

Trećina proizvedene hrane na svetu nikad se ne pojede. Ona završi na otpadu – a s njom i svi resursi: voda, energija, đubriva.

Foto:Shutterstock.com

Otpadna hrana uzrokuje čak 6% globalnih emisija gasova. Planiranjem obroka, racionalnom kupovinom i pravilnim čuvanjem hrane – svi možemo učiniti razliku.

Osvešćena ishrana kao strategija

Lidl Srbija je jedna od prvih kompanija u zemlji koja ozbiljno, kroz svoju strategiju „Osvešćena ishrana“, pristupa uticaju ishrane na životnu sredinu, pored zdravlja ljudi.

Foto:Shutterstock.com

Sa više od 70 prodavnica širom Srbije i preko 3.000 proizvoda u ponudi, Lidl svakodnevno učestvuje u životima svojih potrošača. Ipak, u ovoj kompaniji svesni su da uloga jednog trgovinskog lanca prevazilazi samu kupovinu – proizvodnja i potrošnja hrane imaju snažan uticaj na planetu, posebno na klimu, biodiverzitet, kao i zdravlje ljudi.

Upravo zbog toga Lidl Srbija oblikuje svoj asortiman u skladu sa principima Planetarno zdrave dijete – globalnog naučnog okvira koji istovremeno vodi računa o zdravlju ljudi i zaštiti planete. U skladu s tim, kompanija se obavezala da do 2030. godine poveća udeo biljnih proizvoda u svojoj ponudi za 20 odsto, a da do 2050. godine u potpunosti transformiše asortiman u pravcu održivije ishrane. U ponudu se sve više uključuju biljni izvori proteina, integralne žitarice, voće i povrće.

Foto:Telegraf.rs/Promo

Lidl Srbija će biti i prvi trgovinski lanac koji uvodi punu transparentnost za sve kategorije hrane – u svih 31 zemlji u kojima posluje. Cilj je jasan: omogućiti kupcima da, zadržavajući slobodu izbora, lakše donesu odluke koje su zdravije, svesnije i ekološki prihvatljivije.

Foto:Shutterstock.com

Lidl Srbija ne nudi samo proizvode – on oblikuje navike, odgovornije izbore i budućnost u kojoj zdravlje ljudi i planete ide ruku pod ruku.

(Telegraf Biznis)