Kako tvoj tanjir menja planetu: Šta (ne) jedemo i koliko to Zemlju košta?
Način na koji se hranimo više utiče na planetu nego što mislimo. Nije reč samo o kalorijama i proteinima – već o tome koliko vode trošimo, koliko zemljišta zauzimamo, koliko gasova staklene bašte proizvodimo i koliko vrsta izumire zbog naših prehrambenih navika.
Doktor Dana Elis Hanes sa UCLA kaže: „Najmoćnija akcija koju možete preduzeti kao pojedinac upravo sada je da promenite navike ishrane da budu održivije.“
Teme za vas
Zavirite u vilu udovice poznatog SRPSKOG BIZNISMENA: Luksuzni dom iznajmljuje za vrtoglavu cifru
Ratari trljaju ruke: Sve veća potražnja za ovom kulturom - ne traži puno ulaganja, a zarada zagarantovana
Hrana = Klimatska kriza?
Prema istraživanju stručnjaka sa univerziteta Džon Hopkins, prehrambeni sistem učestvuje u čak 30% svih globalnih emisija gasova staklene bašte. Najveći krivac? Industrija mesa i mleka, sa čak 14–15% ukupnih emisija. Govedina je najproblematičnija: za 1 kilogram potrebno je i do 15.000 litara vode!
U međuvremenu, 77% poljoprivrednog zemljišta ide na proizvodnju hrane za stoku, a zauzvrat dobijamo samo 18% kalorijskog unosa.
Ili, kako to formuliše naučnik Marko Springman sa Univerziteta u Oksfordu: „Ako bi ceo svet jeo kao prosečni Evropljanin, planeta bi kolabirala mnogo pre nego što poraste temperatura.“
Rešenje je na dohvat tanjira
Rešenje nije u odricanju, već u balansu. Plan koji predlaže EAT–Lancet komisija poznat kao Planetarno zdrava dijeta preporučuje više biljaka, žitarica, mahunarki i znatno manje mesa.
Zamena crvenog mesa i mlečnih proizvoda biljnim proteinima može smanjiti lični karbonski otisak i do 63%!
Biljna ishrana štedi vodu, smanjuje emisije i ostavlja više prostora za prirodu.
Otpad hrani krizu
Trećina proizvedene hrane na svetu nikad se ne pojede. Ona završi na otpadu – a s njom i svi resursi: voda, energija, đubriva.
Otpadna hrana uzrokuje čak 6% globalnih emisija gasova. Planiranjem obroka, racionalnom kupovinom i pravilnim čuvanjem hrane – svi možemo učiniti razliku.
Osvešćena ishrana kao strategija
Lidl Srbija je jedna od prvih kompanija u zemlji koja ozbiljno, kroz svoju strategiju „Osvešćena ishrana“, pristupa uticaju ishrane na životnu sredinu, pored zdravlja ljudi.
Sa više od 70 prodavnica širom Srbije i preko 3.000 proizvoda u ponudi, Lidl svakodnevno učestvuje u životima svojih potrošača. Ipak, u ovoj kompaniji svesni su da uloga jednog trgovinskog lanca prevazilazi samu kupovinu – proizvodnja i potrošnja hrane imaju snažan uticaj na planetu, posebno na klimu, biodiverzitet, kao i zdravlje ljudi.
Upravo zbog toga Lidl Srbija oblikuje svoj asortiman u skladu sa principima Planetarno zdrave dijete – globalnog naučnog okvira koji istovremeno vodi računa o zdravlju ljudi i zaštiti planete. U skladu s tim, kompanija se obavezala da do 2030. godine poveća udeo biljnih proizvoda u svojoj ponudi za 20 odsto, a da do 2050. godine u potpunosti transformiše asortiman u pravcu održivije ishrane. U ponudu se sve više uključuju biljni izvori proteina, integralne žitarice, voće i povrće.
Lidl Srbija će biti i prvi trgovinski lanac koji uvodi punu transparentnost za sve kategorije hrane – u svih 31 zemlji u kojima posluje. Cilj je jasan: omogućiti kupcima da, zadržavajući slobodu izbora, lakše donesu odluke koje su zdravije, svesnije i ekološki prihvatljivije.
Lidl Srbija ne nudi samo proizvode – on oblikuje navike, odgovornije izbore i budućnost u kojoj zdravlje ljudi i planete ide ruku pod ruku.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Pasulj umesto pljeskavice može da spasi planetu: Koliko CO₂ uštedimo jednim vegetarijanskim obrokom nedeljno?
Video: Ekipa Telegrafa obišla je jednu od glavnih pijaca u Atini
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Majkama u Srbiji veće penzijsko pravo! Omogućen im poseban staž ako imaju decu: Evo koliko godina dobijaju
Neće više moći da se nose u avionu: Zabranjena tri lična predmeta u prtljagu, ali možete slobodno da unesete jastoge
Šef "Ubera" oduševljen kineskim tržištem: "Ono što se trenutno događa u Kini nije viđeno u svetu automobilske industrije"
