Velike promene za kompanije: Novi zakon donosi strožu kontrolu zagađenja i brže zelene investicije
Novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine predstavljen je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS), uz ocenu da je reč o važnom koraku ka unapređenju sistema zaštite životne sredine u našoj zemlji i daljem usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije.
Teme za vas
Za 180.000 € prodaje se čitav etno-kompleks sa jezerom: Evo ko kupuje seoska imanja po Srbiji
Sin Sindi Kraford preminuo u 27. godini: Odrastao u bogatstvu, iza njega ostala milionska porodična imperija
Novim zakonskim rešenjima, usvojenim 2. jula ove godine, predviđeno je pojednostavljenje i digitalizacija postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadzora, veća transparentnost i učešće javnosti, a dodatno se uvodi i efikasniji sistem kontrole industrijskog zagađivanja, zasnovan na primeni najboljih dostupnih tehnika i savremenih standarda zaštite životne sredine, ocenili su učesnici skupa.
Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, objašnjava da nije reč o potpuno novom zakonu jer je prva verzija doneta još 2004. godine, kao i brojne izmene i dopune u međuvremenu, ali da ovo rešenje sadrži značajne novine.
„Novi zakon je usklađen sa evropskom direktivom o industrijskim emisijama iz 2010. godine i te izmene su ugrađene u ovaj zakon s ciljem da se proces zelene transformacije i dekarbonizacije kompanija sprovede na konkretniji i transparentniji način“, ukazuje Stokić.
Ukazuje da su novim zakonskim rešenjem pojačane mere praćenja svih vrsta emisija koje postrojenja ispuštaju tokom svog procesa rada, u vazduh, vodu i zemljište, kao i podzemne vode.
Novine koje donosi novi zakon su da će kompanije od sada imati obavezu, što je u ranijim verzijama zakona bila preporuka, da se usklade sa pravno obavezujućim dokumentom EU „Zaključci o BAT-u (Best Available Techniques – Najbolje dostupne tehnike)“. Drugo, dodaje Stokić, pojačan je monitoring, odnosno praćenje svih vrsta emisija. Kao treću novinu ističe promenu fokusa sa izdavanja samih dozvola na poboljšanje performansi postrojenja, unapređenje poslovanja i praćenje životnog ciklusa proizvoda. Sve to će, ocenjuje, omogućiti domaćim kompanijama da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu.
Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnik ministra u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, ističe da je država donela novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine kao deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a u okviru pregovora za Poglavlje 27, preuzimajući obavezu da svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa pravnim tekovinama EU. Ukazala je da je ovaj zakon usaglašen sa direktivom EU iz 2010. godine i to, kako je naglasila, 98,54 procenta, dok će dalje usaglašavanje i prenos evropske direktive biti kroz podzakonska akta.
Svetlana Budimčević, direktor Unije poslodavaca Srbije, istakla je da za Uniju poslodavaca Srbije održivost životne sredine i konkurentnost privrede nisu suprotstavljeni ciljevi, te da je važno da se kroz predvidiv i efikasan regulatorni okvir obezbedi kako visok nivo zaštite životne sredine, tako i mogućnost da privreda planira svoje investicije, unapređuje tehnologije i ostane konkurentna.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Veliki ekološki projekat u Beogradu dobio zeleno svetlo: Kraj ispuštanju otpadnih voda direktno u Dunav
EU planira zaštitne mere za hemijsku i plastičnu industriju zbog uvoza iz Kine
Ovo više nećete smeti da radite na aerodormu: Milioni putnika koriste trik sa koferima, sada je stigla zabrana
Modernizacija prioritet komunalnog sektora: Od pametnih tehnologija do novih energetskih rešenja
Video: Iz Loznice izlaze 3 miliona čokolada mesečno: Osvojili 22 svetska tržišta
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Nova pravila za frizere, restorane i prodavnice u komšiluku: Od 1. oktobra mušterijama će morati da pokažu jedan podatak
Hitno se povlači popularni slatkiš sa tržišta! Pronađeni nedozvoljeni aditivi: Ako ste ga kupili, odmah ga vratite u prodavnicu
Veliko imanje i dve kuće za 29.000 dinara! Ima bunar i voćnjak: Banja se nalazi na 7 kilometara
Слађана Точиловац Шаљић
Подршка. И да није ЕУ директива, у овом времену у коме се јасно виде последице глобалног загревања, Србија би мењала своје законодавство јер је то цивилизацијски одговор на глобално изазов. Временски екстреми делимично једу последица и геолошких циклуса планете Земље и промена у циклусима на Сунцу, али фактор који највише утиче на ефекат стаклене баште и појаву изузетно ужарених топлотних таласа , ипак је човек и његово понашање. Наука је јасно побројала све што треба да се ради како би се негативан утицај климатских промена смањио и како би се и људи и привреда и системи на најефикаснији начин прилагодили новонасталој и дугорочној ситуацији. Европа је континент који се двоструко брже загрева од других и то је помало и парадокс ако се узме у обзир све што је урађено по питању зелене транзиције и декарбонизације. Али Србија је у Европи и трпи последице и прати живот и смернице реалности у којој се налази. Понекад ефикасније реагујући на одређене појаве, али географија је датост која не може баш као ни живи свет да се дели зидовима. Ни видљивим ни невидљим. Било би боље да престану ратови и да се новац додатно улаже у здравље људи , квалитетнији живот, чистију и богатију животну средину, али живот и природно окружење не могу на то да чекају. Треба спасити оно што се спасити може.
Podelite komentar