Подршка. И да није ЕУ директива, у овом времену у коме се јасно виде последице глобалног загревања, Србија би мењала своје законодавство јер је то цивилизацијски одговор на глобално изазов. Временски екстреми делимично једу последица и геолошких циклуса планете Земље и промена у циклусима на Сунцу, али фактор који највише утиче на ефекат стаклене баште и појаву изузетно ужарених топлотних таласа , ипак је човек и његово понашање. Наука је јасно побројала све што треба да се ради како би се негативан утицај климатских промена смањио и како би се и људи и привреда и системи на најефикаснији начин прилагодили новонасталој и дугорочној ситуацији. Европа је континент који се двоструко брже загрева од других и то је помало и парадокс ако се узме у обзир све што је урађено по питању зелене транзиције и декарбонизације. Али Србија је у Европи и трпи последице и прати живот и смернице реалности у којој се налази. Понекад ефикасније реагујући на одређене појаве, али географија је датост која не може баш као ни живи свет да се дели зидовима. Ни видљивим ни невидљим. Било би боље да престану ратови и да се новац додатно улаже у здравље људи , квалитетнији живот, чистију и богатију животну средину, али живот и природно окружење не могу на то да чекају. Треба спасити оно што се спасити може.
Слађана Точиловац Шаљић
Подршка. И да није ЕУ директива, у овом времену у коме се јасно виде последице глобалног загревања, Србија би мењала своје законодавство јер је то цивилизацијски одговор на глобално изазов. Временски екстреми делимично једу последица и геолошких циклуса планете Земље и промена у циклусима на Сунцу, али фактор који највише утиче на ефекат стаклене баште и појаву изузетно ужарених топлотних таласа , ипак је човек и његово понашање. Наука је јасно побројала све што треба да се ради како би се негативан утицај климатских промена смањио и како би се и људи и привреда и системи на најефикаснији начин прилагодили новонасталој и дугорочној ситуацији. Европа је континент који се двоструко брже загрева од других и то је помало и парадокс ако се узме у обзир све што је урађено по питању зелене транзиције и декарбонизације. Али Србија је у Европи и трпи последице и прати живот и смернице реалности у којој се налази. Понекад ефикасније реагујући на одређене појаве, али географија је датост која не може баш као ни живи свет да се дели зидовима. Ни видљивим ни невидљим. Било би боље да престану ратови и да се новац додатно улаже у здравље људи , квалитетнији живот, чистију и богатију животну средину, али живот и природно окружење не могу на то да чекају. Треба спасити оно што се спасити може.
Podelite komentar