Velike promene za kompanije: Novi zakon donosi strožu kontrolu zagađenja i brže zelene investicije
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Слађана Точиловац Шаљић
Подршка. И да није ЕУ директива, у овом времену у коме се јасно виде последице глобалног загревања, Србија би мењала своје законодавство јер је то цивилизацијски одговор на глобално изазов. Временски екстреми делимично једу последица и геолошких циклуса планете Земље и промена у циклусима на Сунцу, али фактор који највише утиче на ефекат стаклене баште и појаву изузетно ужарених топлотних таласа , ипак је човек и његово понашање. Наука је јасно побројала све што треба да се ради како би се негативан утицај климатских промена смањио и како би се и људи и привреда и системи на најефикаснији начин прилагодили новонасталој и дугорочној ситуацији. Европа је континент који се двоструко брже загрева од других и то је помало и парадокс ако се узме у обзир све што је урађено по питању зелене транзиције и декарбонизације. Али Србија је у Европи и трпи последице и прати живот и смернице реалности у којој се налази. Понекад ефикасније реагујући на одређене појаве, али географија је датост која не може баш као ни живи свет да се дели зидовима. Ни видљивим ни невидљим. Било би боље да престану ратови и да се новац додатно улаже у здравље људи , квалитетнији живот, чистију и богатију животну средину, али живот и природно окружење не могу на то да чекају. Треба спасити оно што се спасити може.