Zašto nas tehnologija čini površnijima: Upozorenje Veselina Jevrosimovića za poslovni svet

Objava Veselina Jevrosimovića, osnivača i predsednika Comtrade Group, na LinkedInu otvorila je neprijatno, ali važno pitanje za poslovni svet: da li tehnološki napredak dugoročno slabi kognitivne sposobnosti novih generacija i kakve posledice to ima po tržište rada, produktivnost i inovacije. Njegova poruka pogodila je nerv savremenog društva u kome se znanje meri brzinom pristupa informacijama, a ne dubinom razumevanja.

Foto: Djordje Tomić

Teme za vas

Paradoks digitalnog doba

U središtu Jevrosimovićeve poruke nalazi se paradoks savremenog trenutka: nikada više informacija nije bilo dostupno, a nikada manje sposobnosti da se one zaista razumeju i povežu u smislenu celinu. On ukazuje da mladi ljudi danas odrastaju u okruženju stalne distrakcije, u kome se pažnja ne vežba da traje, već da stalno skače sa sadržaja na sadržaj. Posledica toga, upozorava, nije samo površnije znanje, već i slabija sposobnost dugoročnog planiranja, analize i rešavanja kompleksnih problema, što su ključne veštine u savremenoj ekonomiji znanja.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

U tom kontekstu, njegova poruka ne zvuči kao kritika mladih generacija, već kao upozorenje da okruženje u kome se formiraju postaje važnije od formalnog obrazovanja koje dobijaju.

Nauka potvrđuje zabrinutost

Na Jevrosimovićeve stavove prirodno se nadovezuju nalazi neuronaučnika i edukatora dr Džareda Kuni Horvata, koji je pred američkim Senatom ukazao da je kognitivni razvoj dece u velikom delu razvijenog sveta u poslednje dve decenije stagnirao, a zatim počeo da opada. Padovi su vidljivi i u međunarodnim procenama znanja poput PISA i TIMSS, gde se beleže slabiji rezultati u čitanju, matematici i složenom rezonovanju.

Horvat posebno naglašava da uzrok nije u smanjenju obrazovanja, već u načinu na koji se uči. Dominantna upotreba ekrana i obrazovnih tehnologija podstiče fragmentisano čitanje i stalno prebacivanje pažnje, što dugoročno umanjuje sposobnost dubokog razmišljanja i kritičkog mišljenja. Drugim rečima, deca i mladi znaju više „kako da dođu do informacije“, ali sve ređe umeju da je razumeju u širem kontekstu.

Šta to znači za poslovni svet

Za kompanije, naročito u IT i tehnološkom sektoru, ova tema ima vrlo konkretne posledice. Digitalno pismeni zaposleni nisu nužno i kognitivno spremni za složene zadatke, strateško promišljanje i dugoročno rešavanje problema. Sve češće se pojavljuju mladi profesionalci koji su vešti u alatima, platformama i aplikacijama, ali im nedostaje strpljenje za rad na kompleksnim projektima i sposobnost da sagledaju širu sliku.

Foto: Shutterstock.com

To za poslodavce znači veće troškove obuke, više potrebe za mentorskim radom i veći rizik od površnih odluka. Ako se ovaj trend nastavi, dugoročno može oslabiti inovacioni potencijal čitavih industrija, jer prave inovacije ne nastaju iz brzih, fragmentisanih impulsa, već iz dubokog razumevanja problema.

Tehnologija kao alat, a ne zamena za mišljenje

Poruka Veselina Jevrosimovića u suštini nije protiv tehnologije, već protiv nekritičkog odnosa prema njoj. Tehnologija može da ubrza procese i poveća dostupnost znanja, ali ne može da zameni duboko mišljenje, fokus i sposobnost povezivanja informacija. Kompanije koje to shvate na vreme imaće prednost, jer će ulagati ne samo u digitalne alate, već i u razvoj pažnje, analitičkog mišljenja i kognitivne izdržljivosti svojih zaposlenih.

Foto: Shutterstock

U ekonomiji znanja, prava konkurentska prednost više nije brzina klika, već sposobnost da se misli sporije, dublje i odgovornije od drugih.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)