On je srušio čuveno pravilo o uspehu: „Nije stvar u 10.000 sati rada, već u 10.000 grešaka koje ispravite“

Godinama je pravilo o „10.000 sati rada“ važilo kao gotovo univerzalna formula za uspeh. Ideju je proslavio Malkolma Gladvela, autor bestselera „Outliers“, tvrdeći da je za vrhunsko majstorstvo u bilo kojoj oblasti potrebno oko 10.000 sati vežbe. Ta teorija postala je omiljena među sportistima, preduzetnicima, muzičarima i menadžerima širom sveta jer je nudila jednostavno objašnjenje uspeha: radi dovoljno dugo i postaćeš ekspert.

Međutim, poznati američki investitor i tehnološki preduzetnik Naval Ravikant smatra da je cela ideja pogrešno shvaćena. Ravikant, jedan od najuticajnijih mislilaca Silicijumske doline i osnivač AngelLista, tvrdi da uspeh ne dolazi iz pukog ponavljanja rada, već iz stalnog prilagođavanja i ispravljanja grešaka.

Teme za vas

„Malkolm Gladvel popularizovao je ideju o 10.000 sati do majstorstva. Ja bih rekao da je zapravo reč o 10.000 iteracija do majstorstva. Broj iteracija je ono što pokreće krivu učenja“, rekao je Ravikant.

Njegova poenta posebno je zanimljiva u savremenoj ekonomiji i biznisu, gde kompanije više ne pobeđuju samo upornošću, već brzinom prilagođavanja. U svetu startapa, veštačke inteligencije i digitalnih platformi, firme koje opstaju nisu nužno one koje najduže rade isto, već one koje najbrže uče iz grešaka i menjaju strategiju.

Ravikant pravi jasnu razliku između ponavljanja i iteracije. Kako objašnjava, ponavljanje znači raditi istu stvar iznova i iznova, dok iteracija podrazumeva da nakon svakog pokušaja nešto promenite, unapredite ili korigujete.

„Iteracija nije ponavljanje. Ponavljanje je kada istu stvar radite stalno iznova. Iteracija znači da je modifikujete kroz učenje i onda pravite novu verziju. Ako dobijete 10.000 ispravki grešaka u bilo čemu, postaćete ekspert“, poručio je on.

U praksi, to znači da kompanija koja deset godina vodi isti poslovni model možda neće mnogo napredovati, dok startup koji za godinu dana promeni deset verzija proizvoda može dramatično ubrzati rast. Upravo zato velike tehnološke firme danas funkcionišu po principu stalnog testiranja, prilagođavanja i eksperimentisanja.

Ovakav pogled menja i način na koji se posmatra karijera. U ekonomiji budućnosti, vrednost neće imati samo iskustvo izraženo u godinama rada, već sposobnost brzog učenja, prilagođavanja tržištu i donošenja boljih odluka nakon neuspeha.

Ravikantova filozofija zato sve više postaje svojevrsni manifest nove digitalne ekonomije: nije dovoljno samo raditi mnogo - ključno je koliko brzo učite iz sopstvenih grešaka.

(Telegraf Biznis)