Veselin Jevrosimović o novim pravilima za influensere: Kredibilitet postaje valuta digitalne ekonomije

Ko ima pravo da daje stručne savete na internetu i kako proveriti da li je neko zaista kvalifikovan za temu o kojoj govori? Ovo pitanje sve više dobija i poslovnu dimenziju, a primer iz Kine pokazuje u kom pravcu bi digitalna ekonomija mogla da se razvija.

Foto: Nikola Tomić

Teme za vas

Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, u objavi na LinkedInu ukazao je na nova pravila koja je Kina uvela za influensere i kreatore sadržaja. Prema tim pravilima, oni koji žele da govore o oblastima poput medicine, finansija, obrazovanja, prava ili zdravlja moraju da imaju odgovarajuću fakultetsku diplomu ili profesionalni sertifikat.

Cilj je, kako se navodi, suzbijanje dezinformacija i podizanje kvaliteta sadržaja na internetu.

Kreatori koji obrađuju stručne teme na platformama poput Douyina, Veiba i Bilibili-ja moraju da dostave dokaz o svojim kvalifikacijama, dok su same platforme odgovorne za njihovu proveru i uklanjanje sadržaja koji nije u skladu sa pravilima.

"Ova politika, koju je donela kineska Uprava za sajber-prostor, ima za cilj da suzbije dezinformacije i podigne opšti kvalitet sadržaja na internetu."

Kredibilitet postaje poslovni resurs

Iako se regulativa prvenstveno odnosi na digitalni sadržaj, njene posledice mogu da se posmatraju i kroz prizmu poslovanja. Poverenje publike postaje jedan od najvažnijih resursa u ekonomiji zasnovanoj na pažnji.

Kompanije već godinama ulažu značajna sredstva u influens marketing, a izbor kreatora često se zasniva na njihovom broju pratilaca, angažovanju publike i reputaciji. Međutim, kada influencer govori o investiranju, kreditima, lekovima, zdravlju ili pravnim pitanjima, pitanje njegove stručnosti postaje mnogo važnije od same popularnosti.

Veliki broj pratilaca ne znači nužno i stručnost.

Upravo zato kineski potez otvara šire pitanje za digitalno poslovanje: da li će u budućnosti kvalifikacije, sertifikati i provereno znanje postati deo tržišne vrednosti kreatora sadržaja?

Ako se takav trend proširi, kompanije bi prilikom saradnje sa influencerima mogle sve više da procenjuju ne samo njihov domet već i stručnost, kredibilitet i reputacioni rizik.

Platforme dobijaju novu odgovornost

Posebno je značajno to što se odgovornost ne prebacuje samo na kreatore sadržaja. Prema novim pravilima, platforme imaju obavezu da proveravaju kvalifikacije i uklanjaju sadržaj koji krši propise.

To pokazuje kako se menja uloga velikih digitalnih platformi. One više nisu samo mesta na kojima korisnici objavljuju sadržaj, već postaju deo sistema koji određuje šta se smatra kredibilnim, ko je kvalifikovan da govori o određenoj temi i kakve posledice mogu da uslede kada se pravila prekrše.

Za kompanije koje upravljaju digitalnim platformama to znači i nove troškove, procedure i rizike. Potrebno je razvijati sisteme za proveru podataka, moderaciju sadržaja i reagovanje na kršenja pravila.

Prema informacijama koje Jevrosimović prenosi, prekršiocima mogu biti izrečene novčane kazne do 100.000 juana, suspenzija naloga ili trajna zabrana.

Između zaštite korisnika i slobode izražavanja

Nova pravila, međutim, imaju i drugu stranu. Dok pristalice smatraju da su stroža pravila potrebna kako bi se javnost zaštitila od obmanjujućih ili potencijalno štetnih saveta, kritičari upozoravaju da bi takav pristup mogao da ograniči slobodu izražavanja i smanji raznovrsnost mišljenja na internetu.

Ta dilema je važna i za poslovni sektor.

Previše regulacije može povećati troškove i ograničiti inovacije, dok premalo kontrole može ugroziti poverenje korisnika i reputaciju čitavih platformi. Zbog toga će jedna od ključnih tema digitalne ekonomije biti pronalaženje ravnoteže između slobodnog stvaranja sadržaja i odgovornosti za njegove posledice.

Šta ovo znači za kompanije?

Za biznis, kineski primer šalje jasnu poruku: reputacija i kredibilitet postaju sve merljiviji deo poslovne vrednosti.

Kompanije koje rade sa kreatorima sadržaja mogle bi u budućnosti da uvode strože kriterijume za izbor partnera. Umesto pitanja "Koliko ljudi prati ovog influensera?", sve važnije može postati pitanje "Zašto bi ovoj osobi trebalo verovati kada govori o ovoj temi?"

To je posebno značajno u sektorima u kojima pogrešna informacija može direktno da utiče na odluke potrošača – od finansija i osiguranja do zdravstva, obrazovanja i tehnologije.

Jevrosimovićev primer tako otvara širu temu o budućnosti digitalnog tržišta: u ekonomiji u kojoj gotovo svako može da postane kreator sadržaja, poverenje bi moglo da postane jedna od najvrednijih konkurentskih prednosti.

A za kompanije i platforme to znači da će upravljanje kredibilitetom, proverom činjenica i reputacionim rizikom sve više biti deo poslovne strategije, a ne samo pitanje komunikacije.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)