Veselin Jevrosimović: Kako popraviti oko

Pre nedelju dana pisao sam o neuromorfnim kamerama, senzorima koji pokušavaju da kopiraju način na koji ljudsko oko percipira svet. To rade tako što reaguju na promenu svetlosti piksel po piksel, baš kao i mrežnjača.

Na kraju tog teksta ostalo je otvoreno pitanje da li ista logika može da posluži i u suprotnom smeru, da pomogne ljudima koji su izgubili vid. U poslednjih nekoliko meseci više timova lekara i inženjera širom sveta radi na tome da uskoro mogli da dobijemo potvrdan odgovor.

Teme za vas

Jedna od pomenutih kompanija uspela je da razvije takozvani fotonaponski čip koji se hirurški postavlja ispod mrežnjače kod pacijenata sa uznapredovalom makularnom degeneracijom, bolešću koja uništava centralni deo vida.

Uz čip idu i posebne naočare sa kamerom i malim projektorom, kao i džepni procesor koji sliku pojednostavljuje i uveličava pre nego što je pošalje ka oku. Svaki piksel implanta pretvara svetlost u električni signal i deluje kao zamena za oštećeni fotoreceptor, na način vrlo sličan principu neuromorfnih senzora iz prošlog članka.

Klinička studija sprovedena u Evropi na 38 pacijenata, objavljena u jesen prošle godine u uglednom medicinskom časopisu, pokazala je da je 80 odsto učesnika ostvarilo merljivo poboljšanje vida, uz sposobnost da ponovo prepoznaju slova, brojeve i cele reči.

Odobrenje za komercijalnu upotrebu u Evropskoj uniji trenutno je u proceduri, a razgovori sa američkim regulatorima su u toku.

Paralelno sa tim, istraživači jednog australijskog instituta razvili su implant za pacijente sa retinitis pigmentozom, naslednom bolešću koja postepeno uništava periferni i noćni vid. Kamera na naočarima pretvara sliku u električne impulse koje zatim elektrode prenose direktno na preostale zdrave ćelije mrežnjače, izazivajući takozvane fosfene, kratke odbleske svetlosti pomoću kojih pacijenti prepoznaju ivice, oblike i pokret.

Na žalost, nijedan od ovih sistema još uvek ne vraća vid u punom smislu te reči. Pacijenti ne vide oštre slike sveta, već pojednostavljene obrise dovoljne za osnovnu orijentaciju i čitanje krupnih slova.

Stručnjaci se slažu da će sledeća generacija implanata morati da poveća rezoluciju i brzinu obrade, iste one osobine po kojima ljudsko oko i dalje ubedljivo pobeđuje svaku kameru.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)