Veselin Jevrosimović: Ko poseduje oblak

Zamislite da se svaki dokument koji izda vaša opština, svaki recept koji lekar unese u elektronski medicinski karton i svaka poruka koju pošaljete kolegi sa posla, fizički čuva na serveru u drugoj državi, pod tuđom kontrolom i zakonima. Upravo se to dešava širom Evrope, ali i nekih drugih delova sveta, jer infrastrukturu „oblaka“ kontroliše svega nekoliko velikih američkih kompanija. Otuda i sve glasnija priča o digitalnom suverenitetu (eng. digital sovereignty), sposobnosti države i njenih građana da sami odlučuju ko čuva, obrađuje i štiti njihove podatke.

Amazon, Majkrosoft i Gugl zajedno kontrolišu više od 70 odsto evropskog tržišta klaud usluga, dok domaći provajderi ostaju na margini.

Teme za vas

Naime, kada podaci evropskih građana, firmi i državnih institucija fizički leže na serverima ovih kompanija, pravila igre često diktiraju američki zakoni, a ne evropski. To znači da strana vlada, u određenim okolnostima, može zatražiti pristup podacima, čak i kada se oni tiču evropskih državljana koji nikada nisu kročili na tlo Sjedinjenih država.

Evropska unija je u junu ove godine predstavila paket mera pod nazivom Zakon o razvoju klauda i veštačke inteligencije, čiji je cilj da u naredne dve do tri godine utrostruči kapacitet evropskih data-centara i smanji zavisnost od stranih giganata.

Pri tome, plan predviđa i jedinstvenu evropsku politiku javnih nabavki za klaud usluge. Sve to da bi države članice lakše birale domaće ili evropske provajdere, umesto automatskog oslanjanja na velike američke sisteme.

Slično razmišljaju i pojedinačne zemlje. Nemačka, na primer, osniva sopstveni institut za bezbednost veštačke inteligencije, dok se trinaest evropskih provajdera javno založilo za smanjenje zavisnosti od inostranih platformi i jačanje domaće infrastrukture.

Međutim, digitalni suverenitet ne znači potpuno odvajanje od svetskih tehnoloških lidera, već pravo da se samostalno bira ko čuva najosetljivije podatke jedne zemlje i njenih stanovnika.

Za obične građane ovo pitanje deluje apstraktno, ali tiče se svega, od zdravstvenih kartona do bankovnih računa i ličnih poruka koje svakodnevno razmenjujemo.

Zbog toga opet moram da se ponavljam i istaknem koliko je značajna edukacija svih slojeva stanovništva za razumevanje mehanizama funkcionisanja digitalnog doba. A to je, čini se, tek početak duge borbe za kontrolu nad sopstvenim digitalnim životom.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)